Да стекнемо способност да волимо

У недељу сиропусну, 18. фебруара 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије је служио Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Пријепољу.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Милован Андрић, парох нововарошки; протојереј Бранислав Стојановић, секретар Епархије милешевске; протођакон Никола Перковић и ђакон Небојша Јовановић.

Поучавајући поверену му паству Преосвећени Епископ је рекао да је Велики пост једно путовање на коме нам предстоји борба против греха који је отуђеност од Бога и Цркве Његове, отуђеност од исправног живљења: -Основни грех је немање љубави, а кад немаш љубави испадаш из заједнице. У заједници можеш бити само том силом која привлачи биће ка бићу, а то је љубав.

-У жељи да нам помогне, наша Црква је у молитви коју изговарамо током Великог поста, сажела оно за шта треба да молимо Бога и од чега да нас заштити. То је она трочлана молитва која гласи овако: Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, дуготрпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Господе и Владару мога живота сачувај ме од стања празноће, малодушности, похлепе за влашћу и празног разговора. Није ли се свакоме дешавало да се осети празан, без садржаја? Малодушност је стање немоћи, слабости срца и душе. То је грешно стање, треба да верујеш да можеш чинити добро и побеђивати слабост и грех. Да нам Господ не да стање љубоначалија. Највише се показује грех љубоначалија, то јест похлепе да стојимо испред других, да се показујемо као важнији од других, достојнији и пречи од других. И да нам Господ не да да западнемо у стање празнословља. Овај грех се јавља у много штетних начина и варијанти. Велико празнословље често изазива подвојеност међу људима, завист, мржњу. Људи воле да оговарају једни друге, да клеветају. И уместо оваквих греховних стања ми молимо Бога да нас оспособи да се снабдемо врлинама које су, по речима Св. Апостола Павла, оружје светлости. Целомудреност је способност да сагледавамо све што је добро. Често се догоди да у брату своме ништа добро не приметимо а има да се примети. Смиреноумље је мудрост. Ако си смирен онда си стабилан, сабран, и нико не може да те смути. Трпљење није пасивност него стамено корачање тамо где смо се упутили уз способност подношења свих непријатности. Трпљење пројављује огромну снагу личности. А највише треба да се молимо за способност љубави, да будемо способни да волимо. Када волимо онда смо налик на Бога, слични Богу који је љубав и доброта. Доброта је корен љубави, ко је добар он може да воли, а ко није добар он не може волети. По томе се види какав је ко. Они који су испуњени божанском љубављу он може да воли не само пријатеље, сроднике и симпатичне, него и непријатеље, поручио је Епископ Атанасије.

Након Литургије, у сали парохијског дома, уприличена је трпеза љубави.

Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде:

Преузмите аудио датотеку