У трећу недељу пред Рођење Господа Исуса Христа, на празник Детињци, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је свету aрхијерејску Литургију у храму Светог Великомученика Прокопија у Великој Жупи код Пријепоља. Саслуживали су архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић, парох пријепољски јереј Горан Крстић, протођакон Николa Перковић, бројни народ и деца. За певницом је одговарао старешина храма протојереј-ставрофор Богдан Кувеља.
Пречасним даровима са трпезе Господње причестили су се скоро сви, благодарећи Богу на свему. Владика је надахнуто беседио: – Највећа радост, срећа, највећа светлост која је ушла у овај свет, то је од Господа Христа, од Бога, од оног што је Он чинио, од оног што је Он говорио. Довољно је радости ушло у овај свет, довољно светлости, сасвим довољно. Неко ће онда рећи, па зашто онда има мрака, зашто има туге? То није од Бога. Мрак, несрећа, болест, то су људи изумели. Ево и данас ми највише слушамо људске приче. Врло мало се слушају речи Господње. Небеса су отворена али људи их затварају. А сваки пут када дођемо у храм ми поново небеса отварамо и указујемо на ту светлост, на ту радост која је одозго дошла. Све што Господ чини је извор среће и радости.
Владика је затим кроз тумачење прочитаног одељка из Јеванђеља указао на то колико су различити интереси и намере људи и намере Божије: – Господ наш је дошао да обрадује народ, да их исцељује од његових болести, да упућује, да даје праву науку живота, да чини добро људима. А они учитељи, вође народне, били су се уобразили, и они су дошли да чују шта ће Христос говорити, али нису дошли да се уче од Њега, него са намером да га заплету, да га улове у некој омашци речи, да би могли да Га оптуже. Стари закон који су они држали дао је сам Бог, и Бог је дошао међу њих. А они хоће Бога да улове у неким грешкама. Велики је то неспоразум. А Христос и не гледајући на њих гледа у оне болесне са циљем да излечи.
– Овде видимо Христа, самог Бога, који је дошао у наше тело да нас учи истинском животу, како човек треба да живи. А најбоље ће нас научити ако буде обучен у тело, као и ми. И да стане међу нас, да буде видљив нашим очима, и да проживи сав наш живот, да нам покаже како се наш живот живи на сваком кораку, у сваком узрасту. Решење свих наших недаћа и проблема имамо само ако гледамо у Њега, у Његов живот међу нама.
– Можемо се и ми поново радовати. Господ нам непрестано нуди Себе и своју науку, свој пут. Само треба добро погледати шта Бог чини. Гледајмо више шта Бог чини него шта чине људи. И имаћемо поново прилику да будемо изнова и јачи и светлији и да будемо радосни, указао је Епископ Атанасије присутнима.
Након Литургије сви су прешли у црквену салу где су заједно уз послужење, уз дечију радост и грају, наставили прослављање Бога.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: