Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 22. септембра 2024. године у храму Светог Саве на Врачару светом Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Пајсија у чин Епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског.
На почетку свечаног чина хиротоније, изабраног и нареченог епископа Пајсија су кроз царске двери извели изабрани Епископ костајнички архимандрит Серафим и игуман хиландарски Методије на солеју, где су око Патријарха стајали сабрани архијереји. Том приликом, док је у руци држао својеручно написано Изложење православне вере, на питање Његове Светости Патријарха: „Ради чега си дошао и шта иштеш од наше смерности?“, изабрани и наречени епископ Пајсије је одговорио: „Хиротонију архијерејске благодати, Светејши Владико, по сагласности и клирика најсветије Епископије диоклијске“. Затим је изабрани и наречени епископ Пајсије посведочио веру коју исповеда прочитавши Никео-цариградски Символ вере и Исповедање вере у којима је изложио догмате Свете Цркве са заветовањима на верност Цркви.
Уследила је света Литургија током које је, по освештаној богослужбеној пракси, обављен свечани чин хиротоније. Изабрани епископ Пајсије је, вођен двојицом архијереја, три пута обишао Часну Трпезу, коју је целивао док га је Патријарх благосиљао Часним Крстом. Архијереји су затим привели изабраног епископа Пајсија пред Часну Трпезу, где му је Патријарх на главу положио крај омофора, а архијереји отворено Јеванђеље. Пошто је прочитао молитве хиротоније, патријарх Порфирије је новохиротонисаног епископа Пајсија обукао у сакос и омофор, а затим положио на њега крст, панагију и архијерејску митру свечано узглашавајући: „Аксиос!“ и „Достојан!“, што су сво свештенство и народ у радости отпевали. Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије је, затим, по први пут народ благословио трикиријама и дикиријама.
На торжественој светој Литургији под сводовима заветног храма српског народа Светејшем Патријарху г. Порфирију су саслуживали: високопреосвећна господа митрополити тверски и кашински Амвросије, ловчански Гаврило, крфски Нектарије, тетовско-гостиварски Јосиф, црногорско-приморски Јоаникије, сремски Василије, бачки Иринеј, жички Јустин, врањски Пахомије, браничевски Игнатије, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, нишки Арсеније и захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије; као и преосвећена господа епископи: дељендровско-илинденски Јоаким, пакрачки и славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, осечкопољски и барањски Херувим, будимљанско-никшићки Методије, шабачки Јеротеј, јегарски и изабрани лондонски и британско-ирски Нектарије, мохачки Дамаскин, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, топлички Петар, јенопољски Никон, моравички Тихон и умировљени канадски Георгије.
Саслуживали су и: високопреподобни архимандрити Серафим, изабрани Епископ костајнички; Методије, игуман хиландарски; Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода; Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; Сава, игуман дечански; Исаија, игуман манастира Бијеле; Сергије, игуман острошки; Михаило, игуман Светих Архангела; Бенедикт, игуман Михољске Превлаке; Варнава, игуман манастира Трескавца; Стефан, игуман великореметски; Данило, игуман Ђурђевих Ступова; као и Христодул (Триандафилос) и Јустин (Константас). Саслуживали су такође и: протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; протојереји-ставрофори Слободан Зековић, Обрен Јовановић, Слободан Јокић, Ненад Тупеша, Радомир Никчевић, Дарко Пејић, Горан Спајић, Далибор Милаковић и Никола Гачевић; протојереји Благоје Рајковић, Михаило Ковачев, Сергеј Бутко, Јован Вуковић, Милан Кадијевић, Никола Пејовић, Мирко Вукотић, Мирчета Шљиванчанин, Данило Дамјановић, Миливоје Јововић, Драженко Ристић, Александар Лекић, Игор Балабан, Немања Кривокапић и Анђелко Боричић; протосинђели Павле, Јустин, Климент и Гаврило; јеромонаси Нектарије Хиландарац, Макарије, Рафаило, Владислав, Михаило, Симеон, Јован и Филотеј; јереји Илија Сламков, Милош Балабан, Милош Лучић и Обрен Дамјанац; протођакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Младен Ковачевић; ђакони Мирослав Николић, Јован Зорин и Живомир Јосифовски, као и јерођакон Сионије (Зорић).
После читања одељка из светог Јеванђеља беседио је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
– Хиротонија епископска је превасходно Светодуховски догађај. Оно што се једном догодило, када је Господ устројавао своју Цркву, има вечну вредност и вечну стварност. Ми смо тај догађај преко ове данашње свете службе и преко призивања Светог Духа из уста Његове Светости, архијереја и верног народа на новог епископа доживели и постали смо саучесници тог догађаја нашег спасења – поручио је митрополит Јоаникије.
На крају свете архијерејске Литургије, патријарх Порфирије је са амвона упутио очинску поуку новохиротонисаном епископу Пајсију о значају службе коју је примио:
– У Цркви је све устројено по реду и поретку, да буде благообразно, опет по речи Јеванђеља, а то је парадокс Цркве и живота у Цркви. У Њој је апсолутна и потпуна слобода, слобода у Христу, слобода од греха, смрти и ђавола, али са друге стране, споља посматрано, могло би се рећи да је живот у Цркви у исто време лишавање слободе. На то личи, али заправо то није лишавање слободе, него послушање Цркви, и то послушање које подразумева распињање себе и своје воље, одрицање од себе и своје воље кроз поистовећење са вољом Христовом, а то није ништа друго него истинска и права слобода. По том реду и таквом поретку наш Сабор је заједно са Духом Светим нашао за сходно да Ви будете викарни епископ, помоћни епископ Митрополиту црногорско-приморском. То значи да ће се све оно што је служба Христова и служба апостолска одвијати по поретку Цркве и Промислу Божјем у Епархији црногорско-приморској, на том простору, у земљи Светог Симеона Мироточивог, у земљи Светог Саве, Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког и многих знаних и незнаних светитеља Божјих, у Црној Гори коју сви истински и из дубине душе волимо и видимо као органски део наше помесне Цркве. Тамо ћете вршити службу Христову и службу апостола крштавајући, приводећи све Христу и Цркви Христовој, најпре децу Светог Саве, најпре Србе светосавце, а онда и све друге људе који чезну за истином, правдом и лепотом, за пуноћом, за спасењем, јер у Цркви Христовој нема Грка и Јеврејина, како каже апостол Павле, него сви смо једно у Њему.
На крају поуке патријарх Порфирије је уручио архијерејски жезал епископу Пајсију поручујући: – Прими жезал овај да напасаш поверено ти стадо Христово! Послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем, у Христу Исусу Господу нашем. Достојан!
Затим је Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије упутио своју прву архијерејску беседу у којој је поручио: – У овом свету за борбу треба бити спреман, јер она неминовно предстоји, уколико желимо сачувати себе на палуби спаситељној, која једина остаје крепка тврђава и која једина улива наду и сигурност. Чак и онда када своје личне снаге видимо недовољним, ослонац нам је Онај који је рекао: „Кад отидеш на војску на непријатеља својега и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој” (5 Мој. 20,1). Потпуно је јасно да једини наш непријатељ јесте само грех који је и узрок нашег страдања и међусобних непријатељстава, против кога нам се ваља непрестано борити, на њега устајати и против њега ратовати, а жеља је Божја и свих нас да се „сви људи спасу и дођу у познање истине” (1 Тим. 2,4).
Поред родбине и пријатеља епископа Пајсија, свештенства и монаштва из више епархија Српске Православне Цркве и многобројног благочестивог верног народа, у светој Литургији и чину хиротоније молитвено учешће су узеле и високопреподобна мати Харитина, игуманија Пећке Патријаршије, као и игуманије и настојатељице манастира Ждребаоника, Ћелије Пиперске, Добриловине, Подмалинског, Жупе, Дуљева, Добрске Ћелије и Светог Спиридона.
Богослужењу су присуствовале многобројне угледне јавне личности из политичког, културног и јавног живота Србије и Црне Горе, међу којима и: г. Ненад Поповић, министар без портфеља у Влади Републике Србије; г. Будимир Алексић, потпредседник Владе Црне Горе; др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије; г. Ђорђе Ивановић, секретар Министарства правде Црне Горе; г. Драган Радовић, директор Директората за сарадњу са верским заједницама Црне Горе; монс. Санто Ганђеми, апостолски нунције у Републици Србији.
Извор: Информативна служба СПЦ
