На дан када Српска Православна Црква молитвено прославља успомену на Светих 40 мученика Севастијских – Младенце, у среду 22. марта 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету Литургију Пређеосвећених Часних Дарова у параклису Свете Касијане у манастиру Милешеви.
Саслуживали су протојереј Никола Перковић и протођакон Иван Савић, а милешевске монахиње, са својом игуманијом Аквилином, одговарале су на прозбе и јектеније.
Након заамвоне молитве Преосвећени је служио помен Епископу будимљанско-полимском Макарију (Ђорђевићу) који се упокојио на данашњи дан, 22. марта 1978. године.
Честитајући присутнима празник, у пастирској беседи, Епископ Атанасије је, поред осталог, кратко подсетио и на овог знаменитог Архијереја Српске Православне Цркве који је био Епископ, тада основане, Епархије будимљанско-полимске од 1947. до 1955. године.
Владика је најпре указао за значење и важност Часног Крста с обзиром да је у току недеља Крстопоклона: – Поклоњење Часноме Крсту за нас је празник. А данас се подсећамо и на оне који су верно ишли за Крстом Христовим, пре свих Севаситјских 40 мученика. У роду нашем српском православном сећамо се и Момишићких мученика али и много више других мученика из рода нашега.
– Ношење Крста Христовог можемо опонашати на много разних начина. Господ је рекао да треба да се угледамо на Њега. Он каже да, ко хоће за Њим да иде нека се одрекне себе, ништа мање него да се одрекне себе, и узме крст свој и за Њим иде, без резерве, потпуно.
– Апостол Павле од свог ученика Тимотеја, кога је рукоположио у чин Епископа, захтева од њега потпуни подвиг и каже му да буде образац вернима, у љубави, у живљењу, у вери, у духу, у свакој врлини. Да гледајући њега верни буду подстицани да опонашају Господа Исуса Христа, да на њему виде образац таквога живљења, такве љубави, такве мудрости, која је у Христу Исусу.
– У нашем роду српском то је постала традиција, тако да имамо многе Епископе који су постали узор своме повереном стаду. Па и сам Епископ Макарије који је у нашем крају био Епископ у послератно тешко време показао се узорним пастиром стада Христовог. Трудио се да задобије оне врлине које су поменуте и истакнуте у Јеванђељу, и као такав он није потиснут, није нимало заборвљен од Цркве. Молимо се Господу да га држи у насељима праведних у Царству Своме Небескоме, како би могао отуда да се за нас заузима, да се моли за све просторе кроз које је прошао, рекао је Епископ Атанасије.