Новоподигнути храм, посвећен Светом Сави првом Архиепископу и просветитељу српском, у селу Дапсиће код Берана, освештан је свечано и саборно, на празник Преподобног Сисоја Великог, у суботу 19. јула 2025. године.
Храм су освештали, а потом у њему одслужили Свету Архијерејску Литургију Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски Г. Атанасије и Његово Високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије. Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха и уз молитвено учешће вјерног народа.
Након прочитаног светог Јеванђеља литургијском проповједи обратио се Високопреосвећени Митрополит Атанасије, честитајући данашње сабрање и чин освећења храма.
„Подигли сте дом Богу живоме, уредили мјесто гдје ћемо се са Богом сусретати и једни са другима, гдје ће љубав према Богу узрастати још више и љубав међусобна, гдје ћемо се хранити храном небеском. Читамо из ове божанске књиге, из светог Јеванђеља како Бог у својој премудрости налази најпогодније начине да додирне, да се дотакне чак и оних који настоје да побјегну од Њега, а нарочито настоји и успјева да додирне оне који Њему иду у сусрет и ту одмах имамо у виду и вас, јер када се иде у сусрет, када се одговара Богу на Његово настојање, онда, сигурно долази до остварења тог заједништва. Цијела историја свједочи о Божјој љубави, која се показала не само у стварању ове предивне творевине свијета, него и у промишљању о њему“.
„Бог нам помаже преко својих служитеља, дотиче се нас преко оних који су се и сами Њега дотакли и, ето, нашао је Он у роду нашем некога и то више њих, својих вјерних слугу који су се Њега дотакли, са Њим поживјели, на Њега се угледали, по Његовом лику, по Његовом обрасцу и начину себе обликовали, и онда, даље, служи нама, нашем спасењу преко њих. Такав је Свети Сава српски просветитељ, родитељ, путеводитељ, старатељ, који даје плодове свог успјешног врлинског живота у свима временима и на свима просторима земље. Плодови његовог боголиког, богоугодног живота распростиру се по свим земљама свијета и свим народима и, ево, он ће бити присутан и јесте присутан и на овом мјесту преко вјерних служитеља својих. Ово је мјесто гдје ћемо и ми настојати да постигнемо све духовне плодове“, казао је Митрополит Атанасије, додајући да су, на првом мјесту, тих духовних плодова љубав и вјера, како никакав вјетар овај народ не би одвојио од Оца небеског.
„Цио свијет је у великим искушењима. Шта га може умирити? Шта га може уцијелити, устабилити? Може ли оружје? Може ли оно што разара донијети стабилност? Апостоли Христови, вјерујем да имају шта успјешније препоручити. Апостол Павле и Јован, на примјер, највише говоре о љубави као средству оздрављивања. Ако би и све постигао, по апостолу Павлу, а ако не бисмо имали љубав нисмо успјели“.
„На овом мјесту бићемо позивани да јачамо у вјери и љубави. љубав подразумијева и праштање. Љубав подразумијева и незамјерање. Читасмо данас у нашим молитвама како је Бог на основу вјере човјекове чинио да његово срце, срце човјека буде способно да смјести у себе и брата, и цио свијет. Да буде широко као океан. И храм ће бити мјесто гдје ћемо све то постизати. Овдје ћемо бити подсјећани на лик најсавршенијег између нас, на најсавршенији образац, на лик Светог Саве првог Архиепископа српског, просветитеља, учитеља, путеводитеља. Кад год и помислимо на овај свети храм, а посебно кад уђемо у њега, нарочито онда, добијаћемо подстицај од њега. Он ће се се сво вријеме молити за нас да успијевамо, да примјењујемо Јеванђеље Христово. Питасмо се шта може стабилност свијету обезбиједити. Знамо, засигурно, примјењивање Јеванђеља Христовог“.
„Нека би нас Бог оспособио за потпуно испуњење заповјести Христових и да тако доприносимо свијету. Честитамо на овом успјешном дјелу и све молитве које овдје будемо узносили да буду од Бога, молитвама Светог Саве и свих Светих, прихватане, и испуњаване. Христос посреди нас!“, поручио је Високопреосвећени Митрополит милешевски Г. Атанасије.
На крају Литургије сабранима се архипастирском бесједом обратио Митрополит будимљанско-никшићки Методије, поздрављајући срдачном добродошлицом Митрополита Атанасија, госте сабрања, међу којима Милоша Вучевић, изасланика предсједника Републике Србије, представнике држане власти, локалне управе Берана са сарадницима.
„Драги Владико, брате и оче и учитељу, Митрополите милешевски Атанасије, добро дошао у ово благословено село Дапсиће, у овај град Беране, у Црну Гору међу свој српски народ, Рашку земљу, који нам доносиш благослов гроба Светог Саве из манастира Милешеве. Овдје си домаћин, свој на своме, као што је Свети Сава овдје домаћин у овом новоосвештаном храму, њему посвећеном, а у славу Божју. Поштовани и драги изасланиче предсједника Републике Србије г-дине Милоше Вучевићу, добро дошао међу свој српски народ да покажете још једном да су Срби једно, да се слажу, да су у заједништву и заједници и сада када нам је тешко, али и у оним другим временима кад дођу, ако Бог да, кад буде мало боље и слободније. Поготово, говорим за нас овдје“.
„Представници државне власти Црне Горе, министри, браћо, предсједниче Општине Беране, Ђоле Лутовац, добро дошао овдје, а ти си овдје поникао и ово је твоје мјесто и село; овдје су ти преци одрастали, Богу се молили, ти њиховим путем ходиш и благо овоме граду што си на његовом челу. Добро дошла предсједнице СО Беране Видо Ивановић, и сви ви народни прваци са свих страна сабрани, браћо и сестре, драга дјецо Божја!“
„Каже Свети Сисоје Велики, који се данас прославља, заштитник дјеце, као што је и Свети Сава, коме је овај храм посвећен, заштитник свих Српчади, свих нас Срба, гдје год да се налазимо, с краја на крај васељене, као дјеце његове, чеда његових, Светосаваца малих, дакле, Свети Сисоје каже: Шта се год деси у животу, било какво искушење треба да то прихватимо као вољу Божју и да знамо, да говоримо да се то десило због наших гријеха, а све добро што се деси у нашем животу, понавља Свети Сисоје, каже да то припишемо промислу и доброти Божјој. Данас, на данашњи дан, овдје, на овако дивном пропланку и благословеном, ведром, сунчаном дану, Бог нам је дао да ово село добије жртвеник Божји, престо Божји, нешто најљепше што се може десити, даривати једном мјесту и једном крају и једном народу“, рекао је Владика Методије.
Додао је да се на престолу Божјем савршавају Свете тајне претварања хљеба и вина у тијело и крв Христову и то је највеће чудо, веће од чуда стварања и настанка свијета.
„У настајању свијета Творац васпоставља своју творевину, а на светој Литургији, коју ми одслужисмо у овом храму, на освештаном жртвенику, престолу Господњем савршава се веће чудо, јер се твар претвара у само Тијело и Крв Христову. Твар коју ми приносимо Христу Богу нашем Творцу и Оцу небеском и Духу Светом, говорећи: Твоје, мислећи на хљеб и вино које нам је дао и никад не заборављајући да све плодове које добијамо у свом животу Он је виновник и дародавац и Њему једином треба благодарити, без обзира колико се ми око тог посла трудили без Њега нема ништа, то је наш народ знао“.
„Зато свештеник испред цијелог народа узноси предложене дарове и говори: Твоје од Твојих, јер смо ми Његови, Теби приносећи ради свих и за све, за цјелокупни род људски, за цјелокупну творевину Божју с краја на крај васељене. Дапсићи су добили храм Божји, освештани и то не посвећен неком светитељу, него ником другом до Светитељу Сави првом српском Архиепископу, који је цијели свој живот имао само једну жељу и једну мисао и једну молитву да мири браћу, као што је мирио своју рођену браћу Вукана и Стефана са моштима Светог Симеона Мироточивог, њиховог оца, великог жупана Стефана Немање без кога не би било ни Светог Саве, ни Светог Стефана првовјенчаног краља српског, ни све светородне династије Немањића и свих племенитих Срба и Српчића, и витезова духа до данашњег дана који се зову именом Светог Саве, именом Христовим, именом православним“, бесједио је Његово Високопреосвештенство.
Навео је да се око изградње овог храма, међу осталима, који су се трудили и дали онолико колико могу и више од тога, на разне начине, допринјели да овако данас изгледа, ипак имају оних који су се највише трудили, а то су Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије, ондашњи Епископ будимљанско-никшићки, и предсједник Републике Србије г-дин Александар Вучић.
„Двојица који су се највише потрудили и уградила у овај храм, иако тренутно нису са нама, они су овдје присутни. То је Митрополит црногорско-приморски, а ондашњи будимљанско-никшићки Владика Јоаникије и с њим заједно, који се највише у овај храм уградио, предсједник Републике Србије Александар Вучић, који је овдје присутан у лику свог изасланика, брата нашег Милоша Вучевића.
Кад се човјек угради у један храм, он није само учинио нешто добро, принио жртву, него је и склопио савез са Богом да ће још ревносније ићи на путу Светих отаца наших, истине и правде, доброте, свих хришћанских врлина и напретка народног. То, колико год да је част, велика је и обавеза и сви они који су се уградили у овај свети храм, само Бог зна ко и на који начин и колико, Бог нека им врати, њима и њиховим породицама, васколиком народу нашем српском, да се утврди у вјери православној, окупља и сабира као данас и све друге дане и прилике у још већем броју око жртвеника Божјег којег смо данас освештали“, рекао је Владика Методије.
За показану љубав и доброчинство према својој Светој Цркви, а нарочито приликом изградње храма Светог Саве у Дапсићу, Митрополит будимљанско-никшићки Методије одликовао је Медаљом Светог великомученика и побједоносца Георгија I степена господина Александра Вучића, предсједника Републике Србије. У име предсједника Србије орден је примио Милош Вучевић.
„Желим овом приликом да позовем г-дина Милоша Вучевића да, у име предсједника Републике Србије Александра Вучића, прими једно скромно признање, али то је највише што Митрополија може да да – Орден Светог Георгија побједоносца I реда, јер овим показујемо јединство српског народа. Све оне границе које нас и са истока и са запада, и са сјевера одвајају од наше браће, и данас и ранијих вјекова, наши су преци умјели то да прелазе и поништавају, да их не рачунају ни у шта. Иако стоје ту, ми их некако треба да учинимо својим заједништвом и љубављу и саборношћу невидљивим и безначајним, јер ми смо један народ и један простор, једна крв, једна вјера, браћа, сви чеда Светог Саве“.
„Господине Вучевићу, пренесите господину предсједнику кога, нажалост, нисам имао прилике да сретнем, ни да имам тај однос као што је имао мој претходник на овом трону док је сједио, али, нека настави да сабира српски народ и да помаже овдје у Црној Гори, као што је и досада помагао. А српски народ овдје ће са своје стране учинити све да мајку Србију и мајку Русију никад не заборави, доброчинства која смо кроз вјекове примали и имали и да ћемо се, ако Бог да, још присније ујединити у некој заједници коју очекујемо да ће бити у будућности, ако Бог да“, поручио је Митрополит будимљанско-никшићки Г. Методије.
Орденом Светог великомученика и побједоносца Георгија I степена Митрополит је одликовао и Миљана Анђића, предсједника МЗ Дапсиће.
Епархија будимљанско-никшићка заблагодарила је онима који су заслужни за подизање храма Светог Саве у овом селу, уручивши им грамате и захвалнице.
Грамате су добили: почивши Војислав(Војо) Лутовац, почивши Новић Лутовац, почивши Трифун Лутовац, Беране, почивши Милан М. Цимбаљевић, Зорица Цимбаљевић, Владимир Јоковић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Велимир Мило Драговић,. Удружење МБ Дапсиће из Луксембурга, Општина Беране, Агенција за изградњу и развој Беране.
Захвалнице су уручене: Данијели Цимбаљевић, Мому Драговићу, Беране Петрол, Дариу Врањешу, Слободану Делићу, Марку Ковачевићу, Нихаду Цановићу, Жељку Ћулафићу, Жарку(Бакуле) Барјактаровићу, Крсту Рађеновићу, Велимиру Бату Ђуришићу, породици Душана. В. Лутовца, Милосаву(Лука) Лутовцу, Снежани Аврамовић.
Уприличена је потом трпеза љубави и пригодан културно-умјетнички програм, у којем су учествовали: гуслар Жељко Вукчевић и КУД „Коло“ из Берана.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
