Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 29. маја 2025. године, на празник Вазнесења Господа и Спаса нашег Исуса Христа – Спасовдан, светом Литургијом у београдском храму посвећеном том великом Господњем празнику, који је и крсна слава српске престонице.
Стотине и стотине верних у молитвеној тишини, сложно и достојанствено је притицало ка Вазнесењском храму, у чијем је средишњем делу од јуче, на благослов и утеху житељима Београда, изложен кивот са руком Светог Саве, првог Архиепископа српског.
Светејшем Патријарху су саслуживали Високопреосвећени Митрополит милешевски г. Атанасије и преосвећена господа епископи париски и западноевропски Јустин, умировљени канадски Георгије и липљански Доситеј, који је и старешина Вазнесењског храма. Саслуживали су и: архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; протојереји-ставрофори Владимир Вукашиновић и Никола Перковић; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; ђакон Василије Перић.
Празничну беседу после читања одломка из светог Јеванђеља одржао је Високопреосвећени Митрополит г. Атанасије, у чијој свештеној пратњи је светиња јуче стигла из милешевске свете лавре у престоницу.
На крају свечаног богослужења, славски колач поводом славе Вазнесењског храма осветио је Преосвећени Епископ умировљени канадски г. Григорије, док је многобројном народу очинску поуку упутио Светејши Патријарх г. Порфирије:
– Нека је срећан и благословен наш народ и овај град јер прослависмо Вазнесење Господње! Господ се вазнео на небо, али није отишао од нас, није нас напустио, него је са собом и нас вазнео и једанпут за свагда у сву вечност сјединио са собом. И још смо благословени данас што је са нама рука Светог Саве да нас благослови, да нам укаже пут, да нас руководи, да нас измири са Богом, да нас измири свакога појединачно са собом, да нас измири једне са другима, да нас измири међу собом, као што је некада ова рука благосиљала и показивала пут српском народу, мирила завађене у том народу, мирила завађену браћу и не само то већ и много више од тога. Ова рука је мирила и друге народе, народе различите не само биолошки, него и народе који су имали посебне начине молитава. То је оно што је потребно читавом свету, то је оно што је потребно и нама.
Међутим, ова рука је учинила што је до ње подвигом љубави, молитве и аскезе. Отворила је небо да би благодат Божја сишла међу нас. Ова рука је и све оне које је водила и руководила подстицала да чине оно чиме Јеванђеље започиње и чиме се завршава – а то је покајање; то је да свако од нас појединачно завири у себе, у своју душу и да Христом и Његовом љубављу измери себе, да у светости љубави Христове у Њему као огледалу види колики је и какав је. Ова рука је показивала да је покајање преумљење, да без покајања нема измирења, да покајање подразумева да праштамо и да тражимо опроштај једни од других.
Нека би зато Господ дао да руком Светог Саве која је са нама и међу нама и ми чујемо његовим молитвама реч Христову којом почине Јеванђеље: Покајте се, јер се приближи Царство Небеско! Да и ми чујемо реч коју смо чули из данашњег одломка из Јеванђеља: Тако је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих у трећи дан и да се у и Његово име проповеда покајање и отпуштење грехова по свим народима. Нека Господ да да рука Светог Саве милује, подстиче, указује и води свакога од нас, сваку душу православну српску и да његова рука низведе благодат Божју у нас и међу нас. Живели на много година! Срећна слава!
***
По традицији, после свечаног чина освећења славских дарова, који је обавио Преосвећени Епископ умировљени канадски г. Георгије, служен је помен пострадалим Београђанима у склоништу у порти Вазнесењског храма током нацистичког бомбардовања српске престонице 6. априла 1941. године.
Извор: Информативна служба СПЦ
