Његово Високопреосвештенство Митрополит Будимљанско-никшићки Г. Методије и Његово Високопреосвештенство Митрополит Милешевске епархије Атанасије, уз бројно свештенство предводили су вечерас Литију од цркве Светих апостола Петра и Павла до цркве Светог Николаја у Никољцу и назад преко градског Трга.
Током Литије кроз бјелопољске улице поред великог броја икона које су носили вјерници, ношени су и дијелови моштију Светог Харалампија.
Поздрављајући бројне вјернике који су учествовали у Литији, као и Митрополита Милешевског Г. Атанасија који нам доноси благослове Светог Саве, Митрополит Г. Методије је казао да му је драго што је на Литији и градоначелник Никшића Марко Ковачевић.
„Драго ми је што си дошао да покажеш и првацима бјелопољским гдје им је мјесто – са својим народом, са најдубљим темељима овога града и са темељима које смо данас походили у Литији, молећи се за здравље и спасење свих људи, не само овога града и њихових житеља него свих људи с краја на крај васељене, за све људе добре воље, ходили смо по тим древним темељима немањићким, Мирослављевим, па и прије њих, јер су и они дошли на те ранохришћанске темеље и уградили се у свом подвигу и градитељству, задужбинарству, а и у највећим дометима духовности, културе. Овдје је писано Мирослављево јеванђеље, које је препознао и признао цијели свијет за најљепше узорке средњовјековне, хришћанске културе. То су темељи овог града, то је жила куцавица овога народа који га је овдје одржавао кроз све епохе, нимало лаке, поробљених ових простора кроз вјекове, али је та златна нит ових древних темеља пулсирала и испулсирала и до данашњег дана и до нас, и нама живот даје и улива наду да ће куцати та жила куцавица и до краја свијета и вијека овдје, без обзира како се неки људи према томе данас односили и опходили. Прескочили смо барикаде кроз овај град, које су нам овдје кроз центар по први пут постављене под лошим изговорима, због техничких разлога бине, коју заобилазимо, али су све те препреке за Цркву и народ божји смијешне. А знате ли због чега? Зато што данас прослављамо Светог апостола Петра, на чијем исповиједању је Христос рекао да ће саградити Цркву, али ту цркву ни врата паклена неће надвладати, а не неке смијешне препреке и препоне и ситне злобе људске, које само на крају се обију о главу оних који их спроводе, и тиме показују своје једно лоше стање и расположење у које су запали. А ови древни темељи и ова светиња и сви који ходимо за Христом и нашим прецима, стално их изнова призивамо и позивамо да се врате на пут својих предака јер другога пута нема, јер је други пут беспуће а не пут који води у живот вјечни. Проћи ће ово земаљско замалена, као што је прошло свих генерације људског рода које су градиле, па ће и ово вријеме проћи, али остаје оно што улажемо у вјечност, једино са собом што носимо одавде – а то је образ који треба да сачувамо и душу да спасимо“, бесједио је Митрополит Г. Методије.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
