Света великомученице Марина – Огњена Марија којој је посвећен храм у изградњи у Каменој Гори код Пријепоља, молитвено је прослављена у четвртак 30. јула 2020. године. Тим поводом, у предивном крајолику ове планине, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије началствовао је на Божанској Литругији уз саслужење протојереја Николе Перковића, протонамесника Влада Лазића и ђакона Ивана Савића.
Након заамвоне молитве преломљен је славски колач и освештано славско жито које је припремио домаћин овогодишње славе, председник грађевинског одбора за изградњу храма, г. Миланко Кијановић са породицом.
Видно дирнут лепотом предела Камене Горе Епископ је најпре заблагодарио Творцу, Богу Оцу, што је створио овако лепо место, ову предивну природу, која на рај наликује, а затим додао: – Чудо је једно, како то да овај предивни простор буде тако испражњен. Али ви, браћо и сестре, дајете наду да ће се овде поново населити живот, и све чините да тако буде. Ову предивну планину ви сте крунисали овим дивним храмом посвећеним угодници Божијој великомученици Марини. Она украшава род људски, а овај храм њен украшава ову планину. Круна овог простора јесте управо овај свети храм и ви показујете да ћемо се овде окупљати у име Божије, да се овде Богу обраћамо. А Богу се најлакше може обраћати из чиста срца. Томе нас учи јунакиња данашњег дана, Великомученица Марина.
– Подсетимо се на њен живот, не само због тога што је данас њен дан, него због тога првенствено што њен живот свакога дана у години треба да нам буде у свести. Да нам прочишћава, осветљава срце и душу јер подсећање на њен живот охрабрује сваког човека хришћанина. Охрабрује га у врлини, у истини, умудрује човека.
– Наш циљ јесте, и треба да буде, да угодимо Господу, да нас Он призна, прихвати, и ако је могуће и да нас похвали. Благо оном кога Бог похвали. Многе похвале добијају људи са разних страна, што и није лоше, али, од Бога добити похвалу, да Бог потврди да смо живели по Његовој вољи, исправно, богољубиво и човекољубиво, то је највећи успех, највеће постигнуће. И ова Света великомученица Марина је једна од таквих, она је угодила Богу, кроз њу се Бог прославио међу незнабошцима у време прогона хришћана. Она се није страшила, није се бојала, иако крхко женско биће, да исповеди да је она хришћанка. И зато она вечно живи и радује се у Царству Небеском.
– Љубав је пут пречице, али сигуран пут. Из љубави се рађа мудрост, храброст, поштење. Онај ко воли никада не може постати издајник, ако истински воли. Не може издати ни Бога, ни ближњега, ни отаџбину. Како би издао своју отаџбину ако је воли, напротив, принеће и свој живот за своју отаџбину и за ближњега, нагласио је Епископ Атанасије.
Старешина храма, протојереј-ставрофор Богдан Кувеља захвалио се Преосвећеном Епископу Атанасију, браћи свештеницима, али и окупљеним верницима, што су нашли времена и показали довољно љубави да данас заједно узнесу молитве Богу и његовој угодници Светој великомученици Марини, а затим позвао све да се послуже за трпезом љубави коју је са пуно љубави и труда припремио домаћин.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: