Друге суботе Великог Васкршњег поста, 15. марта 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја у Прибојској Бањи. Саслуживали су настојатељ манастира Бања игуман Петар, парох бањски јереј Ненад Тешић и протођакон Иван Савић.
Већина сабраног верног народа постом и молитвом се припремала па су приступили и причестили се Божанским Телом и Крвљу Господа Исуса Христа.
Честитајући присутнима учешће у Божанској Литургији и причешће Божанским Даровима Високопреосвећени је у пастирској беседи, након отпуста, рекао: – Пошто видимо да и ових дана, а и ових година, сав свет земаљски пролази кроз извесне промене, корекције, и нарушавања, неминовно себи постављамо питање које је наше место у свему томе, јер је то место нашег живљења, простор у којем живимо и време кроз које пролазимо.
– Ми хришћани православни свесни смо тога да имамо шта допринети и имамо шта унети у овај свет. И то највећи дар, највећи поклон свету. Зато што оно што ми можемо дати и себи и другима, својој околини, у контексту у којем живимо јесте оно најбоље што ми добисмо од Господа нашега Христа. И то чувамо непрестано, ево већ много векова, у православљу, у светосављу, и то је присутно још од оног времена, Христовога, кад Он основа Своју Цркву, Царство небеско на земљи.
– Ми хришћани православни препоручујемо да се држимо најсавршеније Христове Науке, најсавршеније науке живљења, а то је она садржана у Христовој науци о љубави. Од љубави по Христу, по узору на Христа, ништа нема савршеније, ништа веће. И може се образложити како држање те заповести о љубави може решити сва животна практична питања која се људима чине замршена, магловита и нерешива.
Владика је потом укратко појаснио како Апостол Павле описује љубав по Христу, која дуго трпи, све сноси, не тражи своје, па затим наставио: – Основно је да љубав хришћанска важи, а и не гаси се, сама по себи живи, у свакој прилици, у свима временима, и не може никада клонути. Она је жива и када смо пред онима који су нам симпатични, јер, њих је лакше волети, али је она жива и када се нађемо пред онима који нам на први поглед нису симпатични, и њих смо у стању да волимо. Она је жива када се налазимо пред пријатељима али и када се налазимо пред непријатељима. То су особине Христове љубави, хришћанске, нагласио је Архиепископ Атанасије.
Заједничарење сабраних у храму продужено је, након Божанске Литургије, у манастирској трпезарији, где је игуман Петар са својом монашком обитељи приредио трпезу љубави.
Беседу Архиепископа Атанасија можете послушати овде:
