У Недељу трећу по Васкрсу– Мироносица, 4. маја 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Светог Архангела Гаврила у Куманици код Бродарева. Саслуживали су настојатељ манастира Куманица архимандрит Николај и протођакон Иван Савић.
Након заамвоне молитве освештани су славски дарови и преломљен славски колач које је, у част Светих жена Мироносица принела Татјана Петровић из Београда, са породицом.
О првим сведоцима Христовог Васкрсења, Високопреосвећени је говорио у пастирској беседи: – У нашој Цркви имамо посебно важне личности које нам много значе, свакоме од нас, јер су они наши учитељи и путеводитељи, узори и примери, показатељи правога пута, који ка правом циљу води. Међу таквима јесу и ове жене које су уписане у календару Цркве као Мироносице.
– Оне су показале посебну љубав према Господу Богу. Оне су се нашле код Крста Његовог када је Господ на Крсту био распет. Због своје огромне љубави оне су занемариле које опасности њима прете у томе што су близу Крста, ту где се страда за припадност Христу.
– Оне су удостојене да буду први сведоци Христове победе, да њих Христос најпре обрадује својим устајањем из мртвих.
– Христос је укорио, у први мах, своје ученике што су због те поражености, осећања пораза када је Христос отишао, били спори у веровању да је Он заиста устао из мртвих. И, иако су жене Мироносице, које су биле први сведоци Васкрсења Христовога, јавиле ученицима да је Он устао, они су били спори да верују, и Господ онда долази њима, сабранима, једанаесторици, и укорио их је због спорости веровања у Његову победу.
– Сав свој живот ми живимо са Васкрслим Христом. Не само са Христом, није довољно тако рећи, него треба да нагласимо то, баш зато што смо и ми некако спори у сагледавању, да кажемо са Васкрслим Христом, са Христом Победником.
Високопреосвећени је подсетио на једног светог из рода нашега кога ових дана прослављамо, Светог Николаја Српског, нагласивши: – Он је учитељ покајања. Зашто покајања? Зато што тако почиње наше спасење. Покајање значи окретање у правом смеру, прихватање Христа у потпуности, прихватање Јеванђеља, прихватање јеванђелског начина размишљања, јеванђелског учења, јеванђелског стила живота, јеванђелског циља живота.
– Молимо се женама Мироносицама да нама дају такву решеност, спремност, да идемо за Христом, а што је истовремено и осигурање Живота, поручио је Митрополит Атанасије учесницима Божанске Литургије.
Архимандрит Николај са пријатељима ове свете обитељи приредио је трпезу љубави за све сабране на Евхаристијском сабрању.
Беседу Архиепископа Атанасија можете послушати овде:
