Поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божије монахиње Гавриле (Аћимовић). Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио у понедељак, 17. августа 2026. године Свету заупокојену Литургију служена је у манастиру Куманица. Саслуживали су свештени и свештеномонаси из више епархија Српске Православне Цркве, у присуству монаштва и бројног верног народа.
Након Литургије уследило је монашко опело и беседа Митрополита Атанасија: – Испраћамо заједно слушкињу Божију монахињу Гаврилу. Она је завршила свој велики подвиг, испунила своје дане живота, боравка међу нама, и сада полази Господу своме да буде ближе Њему.
– Онај ко пође монашким путем настоји да себе учини или нимало или врло мало познатим овоме свету. То је тај монашки пут, богоугодни. Пошла је оним лествицама усавршавања које смо и данас, испраћајући њу, монахињу Гаврилу, прочитали. Ишла је по Јеванђелском путу, оном стазом коју препоручује Господ наш онима који желе да се усавршавају. Пут смирења, пут сталног усавршавања, пут усвајања свих врлина, и то савршених, Јеванђелских.
– Сестра Гаврила нам даје прилику да се подсетимо на оно најбитније, откривено у Јеванђељу. Јеванђелска истина јесте да Бог, Отац наш Небески, тако заволе свет да је и Сина Свога Јединороднога дао, да свако ко верује у Њега не погине него да има Живот Вечни.
– Ми живимо у таквом свету где се страда много, умире се, у свету плитком у љубави, где смрт и закони смрти имају велику моћ. Тај наш свет Господ је преобразио својим присуством, својом победом над свим тим слабостима нашег света.
– Господ нам је дао прилику да живећи у Заједници са Њиме и ми будемо победници као што је Он победио. Зато је и дошао да би нас повео тим путем победе.
– Ми који смо чешће долазили овде, у овај свети манастир, знамо, иако је она хтела то да сакрије, знамо да је велики труд уносила у служењу онима који су овде долазили. Знала је до касно остајати ноћу да припрема храну да угости оне који су дошли ујутро. Дуго времена је проводила и у личној, келејној, молитви, и у оној заједничкој. Молила се наравно и за своје спасење, и за ближње, за њихово спасење. Испунила је свој дуг према Господу Христу и према Заједници Његовој, према Цркви Његовој. Захваљујући њој и њеном служењу многи су имали прилику да се упознају са љубављу Христовом, са жртвом коју је Он поднео, и кроз њу више су и сами заволели Христов пут.
– Монахиња Гаврила није хтела и није ни постала много позната овоме свету, али она је успела да буде уписана у небу. Њено служење је забележено, анђелима је позната, небеској војсци анђелској, много значајнијој од ове земаљске. И остаће трајно позната и помињана, памћена и помињана, на овом месту и на многим другим местима. Ето, то се догађа са монасима који настоје да себе учине непримећенима од овога света. Примећени бивају од Неба, забележени, рекао је Митрополит Атанасије нагласивши да ми монахињу Гаврилу са љубављу испраћамо и Богу се молимо да нам дâ сличних њој слушкиња Господњих.
После молитава узнетих Господу Богу да прими душу слушкиње своје и настани је у Царству Небеском земни остаци новопрестављене монахиње Гавриле сахрањени су у монашком гробљу манастира Куманица.
У блаженом уснућу вечни покој подај Господе новопрестављеној слушкињи Твојој, монахињи Гаврили, и учини јој вечни спомен.
Опроштајно слово Митрополита Атанасија можете послушати овде:
