У храму Светог великомученика кнеза Лазара у Старом Прибоју, у недељу 28. јуна 2020. године, на велики нaционални празник Видовдан, када се наша помесна Црква молитвено сећа Светог Великомученика кнеза Лазара и свих Светих српских новомученика, прослављена је храмовна слава.
Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије савршио је Божанску Литургију, уз саслужење протојерејâ-ставрофорâ: пензионисаног професора Православног богословског факултета др Радомира Поповића, архијерејског намесника прибојског Драгана Видаковића, Ранка Милинчића и Јова Андана, протојереја Спасоје Вујанића, јерејâ Немање Вранића и Николе Перковића и ђакона Ивана Савића.
Верни народ прибојског краја сабрао се на Светој Литургији око свог првопастира пројављујући јединство Цркве Божије на овом простору. У току Божанске службе Епископ је рукопроизвео оце Немању и Николу у протојерејски чин.
Говорећи о Видовдану као једном од највећих празника за српски народ Преосвећени Епископ Атанасије је рекао: – Данас, овог великог дана, ми се сабирамо на овом светом месту, у храму Божијем, посвећеном угоднику Божијем Светоме мученику Лазару кнезу, и са њим пострадалим мученицима из рода нашега, који су заједно са свима из других народа, пострадалима за узвишени циљ – за веру и отачаство, који су принели себе за ближње. Тако је Бог дао да постоје места која могу потпуно да нас све саберу, све из рода нашега. И постоје такви тренуци, такви дани, који могу да саберу све наше време. А ми не трајемо баш тако кратко, дуго траје наша историја. Али постоји дан који нас опет може све заједно сабрати у себи. Тај дан је Видовдан, то место је, пре свега, Косово поље, Газиместан, Грачаница. Али то су и сви други храмови подигнути по узору на њих, који нас једнако збирају. То је и овај храм.
– Данас на Видовдан ми се сабрасмо да се добро сагледамо. Хтели или не хтели, вољно или невољно, ми се данас боље сагледавамо него било којег другог дана у години. Данас је дан созерцања. Видимо, свако од нас, себе, видимо једни друге, видимо оне око нас, пре нас, после нас. Видимо оне светле ликове у чијој светлости живимо. Захваљујући чијој светлости можемо да ходимо, јер нам осветљавају простор око нас. Видимо оне који су нам учитељи, видимо оне од којих постајемо и сами добри. Постајемо јачи, бољи, гледајући у њих.
– Данас, на жалост, видимо да Косовски бој и даље траје. Истом јачином. Можда и јаче. На свима просторима на којима живимо. Опет су актуелне исте теме, исти циљеви. Опет је борба за светлост и за таму, за живот и за смрт, за вечност и за пропадљивост. Имамо опет предводнике зла и предводнике врлине. Опет је пред нама да се боримо, опет има светлих ликова који животе своје приносе за ближње, који испуњавају оно што смо данас поново читали из Јеванђеља, заповест Христову: А ја вам заповедам да љубите један другога! Позива нас Господ наш, по узору на Њега, да волимо једни друге.
– Видовдан је ту да себе боље видимо и да њиме постанемо јачи. Не може бити да нисмо макар мало јачи ако добро сагледавамо. Ако су нам очи упрте у Светога Лазара кнеза и оне војнике око њега, који правом циљу принесоше своје време и своје животе, беседио је Епископ Атанасије.
Након заамвоне молитве учињен је трократни опход око светог храма уз молитве за милост, живот, мир и здравље свих грађана града Прибоја, и за све упокојене од Косовског боја до данашњих дана који животе своје положише за Крст Часни и слободу златну, а затим је испред храма преломљен славски колач и освештано славско жито.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: