На Празник Успења Пресвете Богородице, 28. августа 2017. године своју храмовну славу прославио је манастир Довоља надомак Пљеваља. Литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије уз саслужење игумана манастира Глоговац оца Теофила, настојатеља манастира Ђурђевића Тара оца Зосиме и протођакона Николе Перковића. За певницом су одговарали протојереј-ставрофор Боривоје Пантић, архијерејски намесник пљеваљски и јереј Немања Вранић, парох новоприбојски.
У Литургији је учествовало неколико стотина верујућих овога краја и шире, а међу њима и г. Славенко Терзић, родом из околног села Премћана, председник Одбора за обнову манастира и амбасадор Р. Србије у Руској Федерацији.
Светој чаши је приступио већи број верујућег народа, а нарочито деце. По заамвоној молитви освећено су славско жито и колач. Ове године домаћин за храмовну славу био је Одбор за обнову манастира Довоље, а за наредну годину су се пријавила браћа Миле, Милоје и Вук Вуковић из Премћана.
На овај Празник у манастиру Довоља, први пут након 150 година, извршена је Света тајна брака. Венчали су се Милан Кнежевић из Матаруга и Биљана Роћен из Подгорице.
Поучавајући поверени му народ о значају овог празника Епископ Атанасије је посебно нагласио да би желео да се овде, после обнове манастира, нађу подвижници, молитвеници захваљујући којима ће и дању и ноћу тећи непрестана молитва из дубине срца и ума за васколик православни род наш, и да ово свето место отхрањује нове светитеље, нове ктиторе, оне синове из рода нашег попут Св. краља Милутина, Патријарха Варнаве и друге.
Беседу владике Атанасија можете послушати овде:
Преузмите аудио датотеку
Са трпезе љубави послужили су се сви присутни.
Кратак историјат манастира
Манастир Успења Пресвете Богородице смештен је на десној обали реке Таре код села Премћани, у засеоку Довоља, удаљен четрдесет пет километара јужно од Пљеваља. Ктитор и време његове градње још увек нису поуздано утврђени. Народно предање каже да је Довоља грађена „за време Косова“. Са друге стране никшићки недељник „Невесиње“ 1898. године објављује чланак у коме преноси молбу султану Абдулу Хамиду Хану II, потписану од 500 мештана, да дозволи обнову манастира Довоља, задужбину славних Немањића, смештен у бреговима херцеговачким, близу Дурмитора, у селу Довољи. Исти извор објављује молбу султану насталу у Пљевљима 20. марта 1898. године, у којој се наводи: „Манастир је средње величине, њега је зидао Краљ Милутин Немањић при крају XIII вијека“. Кроз своју дугу и бурну историју више пута је рушен и спаљиван, па из пепела подизан. Ипак, у највећем делу своје историје важио је за богат и угледан манастир.
Постоје индиције које указују да је у Довољи, можда, замонашен будући српски Патријарх, Арсеније III Чарнојевић, у историји познат као предводник Велике сеобе Срба 1690. године. Последњи пут Довоља је страдала 1875. године, у време устанка у Херцеговини, а након једног великог пожара 1886. године манастир је дефинитивно и напуштен. Његове драгоцености највећим делом су страдале. Преношењем у друге манастире и цркве успело се нешто мало и сачувати. На тај начин један део књига је склоњен у Пријепоље, а део манастирских ствари у манастир Добриловину. Други део је понео са собом руски конзул у Сарајеву, Александар Ф. Гиљфердинг, заједно са затеченим књигама из манастира Св. Арханђела Михаила, када је 1857. године обилазио ове запустеле манастире. Књиге се и данас чувају у архиву Санкт Петербурга у Русији.
Коначно, 1999. године Завичајни музеј из Пљеваља, заједно са Одбором за обнову манстира Довоља на челу са др Славенком Терзићем, крчењем у шуму зараслих остатака манастирских зидина започео је са реализацијом пројекта његове обнове. Потом је уследила двогодишња кампања систематских археолошких истраживања целокупног унутрашњег дела цркве и простора око цркве у појасу од 1,5–2м, где је, између осталог, истражено и 57 гробова. Пронађен је црквени под од камених плоча, унутар апсиде, темељи старије апсиде, два већа фрагмента живописа на западној страни наоса, као и бројни мањи фрагменти разнобојног фреско малтера. Археолошким ископавањима откривен је и већи број новчића, огроман број гвоздених ексера и нагорелих дрвених грађевинских елемената осталих након изгореле клисом прекривене кровне конструкције, затим фрагмената керамике, стакла, танког бронзаног лима, бронзаних предмета и слично. Истраживањем из 1999. и 2000. године потврђено је да је црква у Довољи једнобродна грађевина доста издуженог облика, са полукружном апсидом, куполом и припратом.