Његово Преосвештенство Епископ милешевски и администратор Епархије бихаћко-петровачке Господин Атанасије служио је, у недељу једанаесту по духовима, 20. августа 2017. године, свету архијерејску Литургију у храму светих Апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу. Епископу су саслуживали протојереј- ставрофор Здравко Богојевић, парох парохије треће петровачке, протонамјесник Јован Бањац, парох парохије друге петровачке и протођакон Никола Перкoвић.
На крају литургије Епископ Атанасије је присутном народу одржао пригодну бесједу на одјељак прочитаног јеванђеља: „Данас смо слушали читање јеванђеља о милосрђу Божијем и правди Божијој. Из оног што смо данас слушали можемо видјети да се од нас тражи само да се угледамо на Господа Христа. Макар мало да се угледамо на Њега, све би се у нашем животу поправило. Бог жели да спасе свакога од нас, али наилазимо на тешкоћу због тога што често ми не желимо спасење једни другима. Бог жели све да нас спасе, а ми некако не можемо да се сложимо око тога и не можемо да се договоримо. Управо то нам се казује Јеванђељем које је данас читано. Подсјетимо се, Господ наш рече да је Царство Небеско као један господар који жели да се прорачуна са својим дужницима. Међу тим дужницима бјеше један који је био дужан десет хиљада таланата. То је огромна сума новца. Човјек није могао накупити толико благо да би измирио свој дуг. И онда господар каже својим другим слугама да продају и њега, и његову жену и дјецу и све његово имање како би вратио дуг. Међутим, овај падне на земљу и почне молити: „Причекај ме, немој то чинити господару, причекај ме, наћи ћу, вратићу!“ Наравно господар је то рекао, не са намером да то буде тако учињено, него управо ради овог што ће сада да се догоди, ради ове молбе, да би се видело како овај моли. И онда господар, пошто је то био добар господар, каже: „Немојте га продавати, ни њега ни жену његову, нити имовину његову, ја ћу њему тај дуг опростити“. Не само да не треба чак ни да чека са дугом, нема ни одлагања, него прашта – сав дуг му прашта, толико је био добар тај господар. Тај господар представља Оца небеског. Али шта се догодило?“
„Све би било у реду када би овај слуга био мудар човек и када би био макар мало налик на свога господара. Али он није био ни налик на свога господара. Он је отишао одатле, и тако се догодило да је неки други човек њему дуговао неку малу суму, сто динара и он њега нападне тражећи да му врати што је дужан. Овај сиромашак дужник каже: „Причекај ме још мало да нађем, вратићу ти“. Међутим овај немилосрдан, неће да чека те нареди својим слугама да га баце у тамницу и да тамо чами. Наравно, људи су видели шта се догодило, видели су ту велику неправду. Велику милост је доживео од свога господара, опроштен му је толики дуг, а он нема ни мало сажаљења. И они испричају господару шта се догодило. И сада онај господар, онај добри господар, њему се срце стегло од туге када је видео какве он слуге има, немилосрдне и нељуде. И у том болу срца каже да буде правда извршена и над њим, и нареди да га узму и како је он учинио своме дужнику нека буде тако и са њим. И тако је и завршено“.
„Ето видите, браћо и сестре Бог би све поправио, све само када бисмо ми дозволили. Али свијет не да да се поправи. Ако би се нашло неколицина добрих људи, који би се угледали на онога доброг господара, већ би се видео велики помак у овоме свету, видео би се велики напредак. Зато ми и читамо, браћо и сестре, из Јеванђеља не би ли неко од нас одлучио и трудио да се угледа на Господа нашега Христа, на Њега доброга, на Његову доброту, Његов начин живота. Апостоли су се угледали, и ови првоврховни у чијем храму стојимо, Свети апостоли Петар и Павле, они су се до краја угледали на Њега, и пострадали као и Он. И многи други су се угледали на Господа Христа у тој Њговој мудрости, Његовој доброти и љубави, многи из рода нашега, слава им и чест. Захваљујући њима и даље постоји српски род и постојаће и трајаће. Ево видите многи носе њихова имена: један носи име Лазо, други Стева, други Василије, Марија, Марина Јелена… Све су то света имена не можемо их набројити. Ето остаћемо и даље заједно у молитви. Црква је једна, српски род је једно биће, сви који су Христу су у најчвршћој заједници. Амин!“