У четвртак 8. августа 2024. године, на празник Свете преподобномученице Параскеве – Трнове Петке, у Бабинама код Пријепоља, код храма посвећеног овој дивној угодници Божијој, одржан је велики црквено-народни сабор у организацији четири збратимљена села са тромеђе: Челебића код Фоче, Бобова код Пљеваља, Бабина код Пријепоља и Кратова код Прибоја.
Сабор је почео Светом архијерејском Литургијом коју је у храму Свете Петке служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије. Након Литургије уследила је трпеза љубави за све сабране коју су припремили домаћини овогодишње славе а потом су организатори Сабора приказали пригодан културно-уметнички програм. Учесници су били из сва четири братска села и сви су приказали део народне традиције, фолклора и предања из свог краја.
У разговору са неким од организатора, учесника и гостију Сабора Његово Високопреосвештенство Епископ Атанасије је честитао на организовању оваквих скупова који изражавају јединство и чврстину вере народа са наших простора. Иако живимо у разним местима ипак смо једног духа и једне православне светосавске вере, рекао је Високопреосвећени.
Наши православни храмови и манастири одувек су били места окупљања и саборовања нашег народа. На њима су се људи зближавали, дружили, договарали многе битне послове. За сваку је похвалу идеја да се обнове такви сабори, поготово имајући у виду да наредне године предстоји обележавање великог јубилеја, 150 година од подизања чувене Бабинске буне, која је организована и покренута на сабору виђенијих људи онога доба у манастиру Бања, како говоре историјски подаци.
Слични сабори се организују и у осталим збратимљеним селима, Бобову, Челебићима, Кратову. Поред прилике за дружење они привлаче и велики број људи да дођу, посете свој крај из кога су некад отишли, али и да, видећи сву ту лепоту живота и живописност традиције и културе нашег народа, подстичу неке да размишљају о повратку на своја вековна огњишта.
Након званичног дела програма у порти храма Свете преподобномученице Параскеве у Бабинама уследило је традиционално народно весеље, уз песму и игру, дружење и добру домаћу храну, које је потрајало до касних вечерњих часова.
