На дан молитвеног сећања на Светог Јефрема Сирина, 10. фебруара 2019. године, Преосвећени Епископ милешевски г. Атанасије служио је Божанску Литургију у параклису Преподобне Касијане у милешевској обитељи.
Саслуживали су архимандрит Леонтије и протођакон Никола Перковић, док су за певницом појале милешевске монахиње.
Беседећи у част Светог Јефрема, Владика је рекао да оно што овог угодника Божијег највише истиче јесте његов такав приступ да се све може поправити кроз покајање које је друго рађање, рађање изнова, рађање за борбу, рађање за светлост: – То је покајни приступ у којем препознајемо шта је било погрешно, и да на том погрешном не треба зидати, јер се не може на погрешном зидати ништа здраво, ништа што траје. Само се на правди може зидати нешто што ће трајати, на истини, на човекољубљу и богољубљу. То су прави темељи. Покајање је пут спасења, метод спасења. Покајање је израз велике храбрости, велике одлучности, велике пожртвованости, готовости.
– Из примера Светога Јефрема треба да се учимо да будемо први. Није он против тога да се човек бори да буде први. У чему први? У доброти, у љубави. Данас смо читали у молитви да је Господ дошао да спасе грешнике од којих сам први ја. Ту буди први, у томе што препознајеш себе правога, у правом светлу. Човек који се не би искрено отворио пред лекаром и изнео му своје симптоме нездравља, не би добио прави налаз и не би се никад излечио. Тако и у овој свеукупности духовној, човек који препознаје себе има све шансе да устане, да се поправи, да се излечи и ојача. Значи, ја признајем, ја сам први грешник и отворено приступам. Дозвољено је да будемо први, али у томе што препознајемо себе као грешнике, беседио је Преосвећени.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: