У четврту недељу Великог поста, посвећену дивном светилу Цркве Христове – Светом Јовану Лествичнику, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије је био предстојатељ евхаристијског сабрања у храму Светог Великомученика кнеза Лазара у Старом Прибоју.
Саслуживали су архимандрит Серафим; настојатељ манастира Рмањ; протојереј-ставрофор Драган Видаковић, архијерејски намесник прибојски; протојереј-ставрофор Ранко Милинчић, старешина цркве Лазарице прибојске; протојереј-ставрофор Марко Папић, старешина храма Васкрсења Христовог у Новом Прибоју; и протођакон Никола Перковић.
Пројављујући јединство Цркве, верни народ града Прибоја се сабрао око свог Епископа на Светој Литургији, предокушавајући Царство небеско овде и сада, наслађујући се Светим Тајнама – Пречасним Телом и Крвљу Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа.
Подсећајући паству на прочитану јеванђелску перикопу о исцељењу немог и бесомучног младића, Преосвећени Владика Атанасије је рекао да нам се у том одељку открива шта жели ђаво свакоме од нас: -Он свакога жели да уништи и убије, својим сплеткама и лукавштинама жели да обори човека у оне теснаце из којих не би могао изаћи. Он се лажући претвара да нам је пријатељ. А шта каже истинити пријатељ, Господ Христос? Све је могуће ономе који верује у Њега, у Христа. У овим се речима открива која је природа и вредност наше вере. Ништа што је корисно за наш живот, што је здраво, свето и честито није немогуће, али само ономе ко је са Господом, који верује у Њега. Ми се вером смештамо у Бога свемоћнога, и отуда се простире на нас та сила вере и тако премештени у Господа бивамо испуњени Њиме, Његовом мудрошћу и Његовим знањем и Његовом моћи. Најсрећнији је човек који има способност вере. Она је такође и знање, и виђење. Она обухвата цело човеково биће: и разум, и вољу, покреће цело биће. Она проширује човека. То исто биће које је некада било уско, само један теснац сада постаје шире од града, шире од једне земље, широко као свет.
Затим је Преосвећени Епископ учесницима Литургије представио драгог госта из Епархије бихаћко-петровачке, Високопреподобног архимандрита Серафима (Кужића), настојатеља манастира Рмањ у западној Крајини. Отац Серафим се обратио верном народу изразивши најпре радост што борави у Епархији милешевској уз подсећање на везе манастира Рмња и Епархије милешевске. Наиме, из манастира Бање код Прибоја је у XVI веку у рмањску обитељ премештено седиште Митрополије дабробосанске, где је било непуних 110 године, а касније је премештено у Сарајево.
Заједничарење је настављено за трпезом љубави.
Беседу Епископа Атанасија и обраћање архимандрита Серафима можете послушати овде: