На празник Воздвижења Часног Крста, 27. септембра 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Куманица. Епископу су саслуживали игуман манастира архимандрит Николај и протођакон Никола Перковић.
Честитајући празник присутнима Епископ је у делу своје беседе рекао: „На данашњи дан драга браћо и сестре ми се подсећамо да је овај наш животни простор зараћен простор, простор борбе. Али рат се не води онако како се то чини нашим очима. Није то рат намењен деци Божијој, да се боре једни против других, човек против човека, човек против Бога, такав рат је бесмислен. Овде се води рат између добра и зла, између живота и смрти, између љубави и мржње, доброте и рђавости, и ту је она линија раздвајања. А ђаво настоји да нама пред очима замути визију и да ми погрешно гледамо стране и да нас уведе у погрешне борбе, не би ли нас уништио. Права борба се води у нама самима, борба између моћи и слабости: моћи да чинимо добро са једне или слабости и клонулости са друге стране“.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде:
* * *
Манастир Куманица се налази између Пријепоља и Бијелог Поља, 13 километара од Бродарева, те се до њега стиже преласком границе између Србије и Црне Горе. Налази се у селу Врбница, на почетку клисуре реке Лим, са десне стране железничке пруге која повезује Београд и Бар. Манастир Куманица је посвећен Светом архистратигу Гаврилу. Прво писано помињање манастира Куманице везује се за 1514. годину. У рушевинама манастира Куманице су сачувани делови плоча за које се поуздано тврди да потичу из раздобља од краја 13. до средине 15. века, али је простор на северној страни манастира нажалост уништен при градњи железнице, па је поузданије датовање првобитне цркве немогуће. Претпоставља се да је златно доба живота манастира Куманица било у другој половини 16. и током 17. века. Претпоставља се такође да је манастир Куманица доживео урушавање и потпуно пропадање у другој половини 18. века, јер је дуго времена био разрушен и напуштен. Александар Дероко, познати српски историчар уметности и архитекта, је 1926. године затекао манастирску цркву Куманице у рушевинама. Тада су извршена прва снимања и направљен је цртеж основе цркве, а касније га је (1933. године) допунио Ђорђе Бошковић, претпостављајући да црква Куманице потиче из 16.- 17. века.
У манастиру Куманици се чувају свете мошти Светог Григорија Куманичког, по легенди „српски просветитељ и бивши архиепископ, од свете и богоизабране лозе Немањића”. Ово није могуће историографски потврдити и верује се да је одраз легенде. Култ Светог Григорија Куманичког је и данас веома снажан код верника овог краја. На дан манастирске славе, 25. и 26. јула, у Куманици се саберу припадници различитих вероисповести, молећи помоћ и утеху пред кивотом Св. Григорија Куманичког. Народ овога краја манастир Куманицу сматра другим Острогом због чудесних исцељења која су се у њему догодила.