Пета недеља Васкршњег поста, Глувна, прослављена је у манастиру Милешеви молитвено литургијски. У капели Свете Касијане Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије предстојао је литургијским сабрањем уз саслужење архијерејског намесника пријепољског протојереја Игора Ерића и протођакона Николе Перковића. За певницом је на прозбе одговарало монашко сестринство манастира Милешеве предвођено игуманијом Аквилином.
У беседи Владика је рекао: – Јутрос је дан погрешно почео у Србији. Зато што су прве мисли биле, и прве вести објављене и на радију и на телевизији, да има нових страдалника од нове болести. Најпре се почело говорити о немоћи у болести, и тако се и наставило говорити, само о томе, само о тузи и уздисању. Истина било је речи и о неким владарима света, разних држава. Али није било речи о оном што је најјаче, најважније, најтрајније. Није било речи о Богу. Тако да се могао стећи утисак, и многе плашљиве душе и јесу стекле утисак и уверење, да постоји само смрт, само болест, и само актери земаљски, па макар они били и председници разних држава и разни људи овога света. Али није тако. Јесте да постоји болест. Тачно је да постоји нова нека зараза, неки вирус невидљиви, који разара и уништава и одводи у смрт. И смрт јесте присутна, али није то једино што је присутно. Присутан је Господ Бог наш. Присутан је Онај који је створио све нас, створио овај свет, Онај који нас воли, коме је стало до нас, који је ради нашега избављења и спасења, ради поуке нама, дошао међу нас, да разагна таму, да разагна непријатеље, да уништи и саму смрт.
– Наш живот има своју тему, свој циљ. То је спасење. То је улазак у Царство Небеско, у живот вечни. Зато и кажемо да је данашњи дан, а изгледа и многи предходни, бојимо се и многи дани пред нама, погрешно почео. Јер се говори само о једној страни живота, о страдањима, о болестима, о патњама, о сузама, о смрти, о људима који себе представљају као незаменљиве и најзначајније, а не говори се довољно, или се потпуно заборавља, и чак забрањује говорити о Оном који је најважнији, најприсутнији, а који је Спаситељ света. Тако да многи, због таквог погрешног представљања, сметну с ума да је Господ Христос и даље присутан, да није оставио овај свет, да је Он и даље Спаситељ света и да зове и призива нас.
– Преподобна Марија Египћанка, коју Црква данас прославља, нас позива да у својој души гајимо врлину. Врлина није замрла, само је неисхрањена, па зато изгледа као да није уопште присутна. Оно што у себи хранимо то ојачава. Ако у себи хранимо врлину, смирење, послушност, љубав, то ће у нама и ојачати. А ако хранимо у себи оно што веже за земљу, ако хранимо у себи грехољубивост било које врсте, било којег облика, то ће у нама онда и ојачати и онда ће то владати нама, поручио је Епископ Атанасије.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: