У недељу о блудном сину, 4. фебруара 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије богослужио је у Саборном храму Светог Василија Острошког у Пријепољу.
На овом литургијском сабрању саслуживали су архимандрит Теофило, настојатељ Светоуспењског манастира у Сељанима; протојереј Бранислав Стојановић, секретар Епархије милешевске; протојереј Станко Благојевић, парох нововарошки; протојереј Игор Ерић, старешина Саборног храма; као и ђакони при храму, Небојша Јовановић и Горан Крстић. Одговарао је црквени хор Свети краљ Владислав из Пријепоља чији је хороначалник Искрица Радоњић.
Тумачећи јеванђелски одељак о блудном сину, Преосвећени Владика је нагласио да нас Господ наш Исус Христос храни собом и својом науком. Свака Његова реч је реч живота, а и данашња јеванђелска перикопа је јеванђеље у јеванђељу, јер се у мало речи приказује шта је Господ учинио према нама појединачно али и према свеукупном роду људском.
-У данашњем јеванђељу говори се о односима. Ви сами видите, када укључите телевизор или читате новине, или кад изиђете у град и са било ким се сретнете, да су у животу кључни односи. А од свих међусобних односа најважнији је однос човека са самим собом, у своме срцу, у свом уму и својој вољи. О једном таквом односу говори данашње прочитано јеванђеље. Блудни син је узео део имања, отишао у туђу, далеку земљу и све потрошио, остао без икога и без ичега, непоштован и непримећен, безначајан и никоме важан. Онда је дошао к себи, а ове речи, према Светим Оцима, значе да је у њему проговорио онај дар Божији запретан у свима нама, а то је разум. Дошавши к себи, он се запитао шта ће сад овде у туђој земљи, а отац му је тамо, он је добар, тамо му је и брат, има још имања, и одлучио је да се врати. А шта је отац учинио? Потрчао је ка њему у сусрет и загрлио га. Није чекао да му се извини за све лоше што је учинио, већ га је загрлио и пожелео му добродошлицу, наредивши слугама да припреме трпезу, да се сви веселе.
-Ова прича говори о свима нама који смо овде у светоме храму, а још више о онима који нису дошли у свети храм. Јер овде је дом Божији, овде се сусрећемо са Оцем Небеским, овде он жели да нас загрли. Треба да долазимо у цркву, да са Оцем Небеским разговарамо, да му изнесемо своје срце, своју душу. А Он као Отац ће да нас загрли, као што увек и чини. И тако ми као народ кроз историју, у сваком времену и сваком месту, треба да имамо поверење у Оца. Лако је било оном сину његовом да се из туђине врати, зато што је знао да је његов отац добар. А ми знамо да је наш Отац Небески добар јер је Сина свога послао да понесе наше грехе, да за нас пострада на Крсту, за нас победи смрт, и нас учини јачим од смрти, сваке туге и невоље, беседио је Епископ Атанасије.
Након Литургије братство храма је уприличило трпезу љубави за све присутне.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: