На дан молитвеног сећања на Светог Софронија Јерусалимског, 24. марта 2018. године, свештеници Епархије милешевске су приступили Светој тајни исповести у Саборном храму Светог Василија Острошког у Пријепољу. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа милешевског г. Атанасија свештенике је исповедао протојереј-ставрофор Милутин Андрић, пензионисани свештеник из Вишеграда и некадашњи парох прибојски.
Затим је служена Божанска Литургија којом је началствовао Преосвећени Епископ Атанасије. Саслуживали су архимандрит Теофил, настојатељ манастира Бање прибојске; протојереј-ставрофор Милутин Андрић, протојереј-ставрофор Душан Јанковић, парох пријепољски; протојереј-ставрофор Саша Јањић, архијерејски намесник пљеваљски; протојереј-ставрофор Драган Видаковић, архијерејски намесник прибојски; протојереј Станко Благојевић, архијерејски намесник нововарошки; протођакон Никола Перковић и ђакон Небојша Јовановић.
Са служашчима су у Тајни над тајнама за Трпезом Господњом заједничарили сви свештеници и верујући народ. Пошто је на данашњи дан обележена деветнаеста годишњица почетка НАТО агресије над Србијом и српским народом, након заамвоне молитве, предстојатељ евхаристијског сабрања је служио парастос свимa невино пострадалимa у овом злочиначком подухвату који се догодио концем двадесетог века.
Говорећи о значају Свете тајне исповести Владика је рекао: – Потреба је сваког хришћанина да себе обнавља, а посебно ми у Цркви имамо ту могућност обнављања себе самога, обнављања своје заједнице у којој живимо. У Светој тајни исповести, са свим што она у себи садржи, могућности препознавања себе, испитивања себе, анализе и процене свога живота, кајања за своје промашене кораке и путеве и исповест свега тога, отварање своје душе са свим тим пред свештеником Богу, добијамо од Бога милост и опроштај. А опроштај је велики дар који Бог даје. Много тога се добија што не можемо ни сагледати у Светој тајни исповести. А онда у Светом причешћу постајемо чврсто заједничари благодати Божје и причасници новог живота, грађани Царства небеског. У томе учествује сваки хришћанин који се исповеда Богу и причешћује се Њиме.
-Исповест и причешће свештеника за Цркву, рекло би се, има већи, трајнији, стратешки еклисиолошки значај. А то је зато што свештеник има посебно место у Цркви, он је наследник оне мисије и службе коју је Господ поверио апостолима. Апостоли су добили задатак да преобразе, преиначе овај свет да се не управља по неправди него по правди, не по себичности него да живи по љубави. На свештенике се највише односе оне речи које је Господ упутио апостолима: Ви сте со и светлост свету. Када свештеник себе доведе у добро стање, у здраво функционисање у своме бићу, онда се он поново оспособљава да здраво обавља и своју функцију и мисију, да овај свет који је болестан учини здравим, нагласио је Владика Атанасије.
Преосвећени Епископ је у својој беседи подсетио и на крвничко бомбардовање 1999. године, када је у току 78 дана убијено око 3000 невиних, 12.500 рањено, а последице разарања још нису престале: -То су учинили они који се не управљају по законима неба, по љубави и правди него по себичном, земаљском, неправедном интересу. Не уклапаш се дакле, у виђење света оних силних и себичних, и већ си крив.
После Божанске Литургије, у црквеној сали Саборног храма уприличен је братски састанак на коме је, након трпезе љубави, архимандрит Теофил одржао предавање у коме је говорио о томе колико је важно да духовници, којима се људи исповедају и траже помоћ, буду чврсто утемељени на светоотачком предању, и да имају свог духовника који ће их руководити у њиховом животу, како би и они сами могли помоћи истинским боготражитељима.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: