На дан молитвеног сећања на Свете свештеномученике Милешевске и Дабробосанске, 11. јула 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у Световазнесењској обитељи, задужбини Светог краља Владислава.
Саслуживали су архимандрит Леонтије и протођакон Никола Перковић, док је за певницом појала милешевска игуманија мати Аквилина са својим у Христу сестринством. Сагледавајући страдања Светих свештенослужитеља Христових, у својој беседи Преосвећени Владика је рекао: -Господ нас учи да страдамо на Његовом путу, идући за Њиме, борећи се за живот вечни и остваривање Његових заповести о љубави и доброти, о смирењу, о незлобивости, о пожртвовању за друге, за браћу своју. Ако ту страдамо, онда већ сад осећамо награду, блаженство и радост. Зато када Господ каже да се радујемо и веселимо јер је велика плата наша на небесима, није то нешто што треба тек да закључујемо, то је нешто што је већ присутно сад, што само нараста кроз време и вечност и у вечности постаје огромно, као море велика радост.
-Господ наш је изобличавајући оне који су лицемерно тумачили Његову науку, упозорио је неке јеврејске прваке који су зидали гробове пророцима и споменике страдалницима чак, али били су увек спремни да направе нове, зато што ђаво куша веома вешто и лукаво. Он може направити да онај који је чак направио споменик правом мученику и позвао на поштовање мученика, да и сам постане мучитељ и да прави нове мученике, да постане убица оних који су на путу Господњем. Није само Диоклецијан мучитељ, мучитељи могу бити и они који са нама хлеб једу, браћа наша, јер ђаво је вешт у завођењу. Мучитељи могу бити и они који сматрају, у ђаволској обмани, да су Цркву задужили неким својим делима и сада не могу да поднесу што им не подносимо довољно хвалу и славу, што им не певамо величанија. И у немогућности да то издрже, спремни су да чине потпуно супротно од онога што су раније радили, беседио је Владика.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: