Литије су одраз слободе, али не оне привидне, која значи да си слободан ако неко не пуца у тебе, већ оне слободе која станује у самом човјеку и која је одраз његове вјере и стања духа. За православног вјерника не бити у Литији – значи бити РОБ (страховати за друштвени положај незаслужено стечен, страховати за незаслужено стечене привилегије, повишице и друге принадлежности). Бити у литији – значи бити СЛОБОДАН, без обзира колику цијену властите слободе мораш платити. Бити у Литији значи БИТИ (живјети)! Не бити у литији значи НЕ БИТИ (умирати натенане, полако)!
Шта су Пљевља била све ове године, ако не роб властите државе и већине властитих функционера. Литије су сада показале да је, упркос том физичком ропству, у народу истински живјела слобода. Слобода ту није становала. Слобода ту живи, јер су Пљевља град слободе. Она је ту живјела и кад су Пљевља била у турском ропству. Славило се име Господње, пјевала се Химна Светом Сави. Зашто у Пљевљима слободу нико није убио, а пуцали су и Турци, и Аустријанци, и Нијемци, и Италијани, и комунисти, и… ?! Зашто слободу нису убили?! Зато што кључеве од слободе чувају наше цркве. Зато вам их и НЕ ДАМО!!! Зато што су цркве за слободне, а тамнице су за робове. Ако си роб – осуђен си на тамницу! Ако си истински слободан, онда ти је Црква дом. Трећег избора нема, као што га никад није ни било.
Серафим Џарић (тројички игуман) и Дервиш Шећеркадић (пљеваљски муфтија) били су савременици, комшије и пријатељи. Муфтија није био спокојан, ако је игуман био неспокојан. Када је игуман осуђен на смрт, муфтија је заложио своју главу да би заштитио игумана од аустријских вјешала. И игуман је заложио своју главу да би муфтију заштитио од ножа црногорских комита. Знали су обојица да једном мира нема без овог другог. Знали су, јер су били слободни! Знали су, јер су били Људи!
Истакнутог добротвора Пљеваљске гимназије, националног борца и родољуба, Омер-бега Бајровића, аустријска окупаторска војска вукла је везаног за војно возило до близу Сарајева, гдје је од изнемоглости издахнуо. Мучеништво Омер-бегово била је принуђена да гледа његова стара мајка, пред чијим очима је уснуо. Иако везаних руку, Омер-бег није умро као роб. Умро је слободан. Он ни данас није мртав, јер није дозволио да у њему умре слобода. Дакле, мртви су само они у којима је умрла слобода. Слободари су бесмртни!
НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!
СВИ СЛОБОДНИ ПЉЕВЉАЦИ БИЋЕ ВЕЧЕРАС У ЛИТИЈИ.
ВИДИМО СЕ!!!
Мр Бојан Струњаш
Извор: Пљеваљске новине