На празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, у петак 15. августа 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у храму на Ђуровом Брду код Бродарева, поводом обележавања храмовне славе. Саслуживали су протојереј-ставрофор Никола Перковић, протојереј Владо Лазић и протођакон Иван Савић.
Почео је Госпојински пост те су се многи, а нарочито најмлађи, постом и молитвом припремали и причестили се Божанским Христовим Даровима.
Након заамвоне молитве кренуо је трократни молитвени опход око светог храма а потом су пред храмом освештани славски дарови и преломљен славски колач. Домаћини славе ове године били су Милан и Миладин Пушица са породицама. Они су део славског колача уручили домаћину за наредну годину, младом Марку Пушици који са породицом живи у Француској.
Високопреосвећени Митрополит Атанасије је у пригодној пастирској беседи, сабраном верном народу, поред осталог, рекао: – Налазимо се за једном богатом Трпезом па сада, на крају, пошто смо примили оно највеће, највредније, најдрагоценије, Свето Причешће Телом и Крвљу Господа нашега Исуса Христа, сагледавамо шта све има за том Трпезом Живота, да не одемо неуки и гладни. Да не буде да нисмо искористили то што се за овом трпезом налазимо.
– Налазећи се за овом богатом Трпезом празника, дана Светог архиђакона и првомученика Стефана, узмимо оно што ће нама највише требати. А то је та вера коју видесмо у њему и коју црпимо, којом се хранимо, из његовог примера. Он је био потпуно предан Извору Живота, Господу нашем Христу. Христос му је био све, ослонац, учитељ, хранитељ, утешитељ, осигурање његовог постојања, трајања. А он је био Његов сведок. Сведок Христов, који ће о Њему сведочити као Спаситељу света.
– Нарочито у овом времену великих искушења треба знати да је неопходно у вери се утврдити. Да памтимо коме припадамо, а припадамо Господу нашем Христу. Да се не расплињујемо, да се не растачемо, од вере наше да не отпада нико. Има разних идеологија, веома моћних, које убедљиво делују на слаби разум људски. Али, ми који духовно ојачамо, Духом Светим, нећемо од једине истините вере отпадати и нећемо се од ње удаљавати, нагласио је Митрополит Атанасије честитајући славу свим сабранима, кумовима славе и њиховом пароху јереју Радану Драгутиновићу.
Домаћини, кумови овогодишње славе, су се потрудили и приредили богату славску трпезу љубави за све сабране па је ту, уз послужење, дружење, дивне разговоре и понеку песму, продужено евхаристијско славско сабрање код храма Светог архиђакона Стефана на Ђуровом Брду.
Овом приликом Високопреосвећени Митрополит Атанасије је посебно захвалио и честитао свима што овим својим сталним сабирањем исказују своју љубав и приврженост својој вери православној, своме народу српском и својој отаџбини Србији, свом завичају. Овакво ваше поступање је сигуран знак да нећете дозволити да запусте ови предивни предели, које је Бог складно саздао и ви их одржавате и развијате, додао је Митрополит.
На поласку Високопреосвећени је са свештенством, на позив домаћина, свратио до куће угледног братственика братства Пушица Милорада – Мића, где су у пријатном домаћем амбијенту били домаћински дочекани од стране њега и његових укућана. Била је ово прилика да се кроз спонтани разговор сви скупа присете неких прошлих времена, неких заједничких познаника, пријатеља и духовних вођа нашег народа. Владика је домаћину Мићу од срца заблагодарио на гостопримству и пожелео да се и у будућности што чешће срећемо у радости, миру, слози и љубави. И што је најважније, да гајимо и развијамо све дивне хришћанске врлине, чак и више него што се до сада чинило, како бисмо потомцима могли са поносом предати, ојачану, ону веру коју смо од предака наследили.
Беседу Митрополита Атанасија можете послушати овде:
