У суботу, 28. маја 2022. године, на дан молитвене прославе Преподобног Пахомија Великог, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у манастиру Милешеви. Саслуживали су протојереј Никола Перковић, јереј Небојша Јовановић и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње, предвођене игуманијом Аквилином, одговарале су на прозбе и јектеније.
Преосвећени се кратко обратио присутнима подсећајући на дело које предстоји, али и на светитеља чији празник на данашњи дан обележавамо: – Пред нама је велико дело, да одемо горе на Титеровац и да осветимо Часни Крст, који је сам по себи већ освећен, јер је посвећен сећању на Господа Христа и љубав Његову, на жртву Његову коју је принео за род људски.
– Данас је велики дан и по томе што се сећамо оних који су показали велику љубав према Богу, и по узору на Господа Христа подвизавали се у врлинама Његовим, у оданости Богу Оцу, у љубави према ближњима. Подвизавали се у свакој врлини побожности и чистоте. Њихов предводник којег се данас сећамо јесте Свети Пахомије Велики. Његово житије нам сведочи да је био добар војник, најпре земаљског цара, док није упознао Небеског Цара, и онда се уписао у Његову војску, војску Господа Христа.
– Свети Пахомије се подвизавао у Христовим врлинама, а то су љубав, чиста духовна, која надилази сваки грех, сваку прилепљеност и наклоност ка земљи, љубав која надилази сваку слабост. Ово је потребно нагласити, јер људи, може се чак рећи редовно, оно што је слабост проглашавају за љубав. Волети грех, волети раслабљеност, волети страсти и бити заробљен њима, то људи често проглашавају за љубав. То је растројеност а не љубав. То је капитулација духа, живот у ропству. Љубав надилази те слабости. Захваљујући таквим људима, који су у стању уздизати себе изнад слабости, данас постоји овај свет.
– Свети Пахомије је, све до данас, кроз читаву историју, био инспирација и позив многима да се упуте истим јуначким, врлинским начином живота. А нама који смо крштени, посебно нама који смо прихватили да будемо монаси, он је позив на обнављање подвига. Да се поново прихватимо својих завета, јаче, чвршће, озбиљније, истрајније, постојано, појаснио је Епископ Атанасије.
Након Божанске Литургије, краће паузе и припреме теренских возила, предвођени Епископом и свештеницима, група је кренула на врх Титеровац, на око 960 метара надморске висине, шумском стазом, најпре возилима а онда задњих неколико стотина метара и пешке.
Доласком на врх, код Крста, уследио је краћи предах а затим је Преосвећени Епископ Атанасије освештао велики Часни Крст постављен на ово високо место да одатле светли и сведочи о вери, доброти, побожности и љубави народа који живи на овим просторима.
Побуђен величанственошћу и лепотом предела и узвишеношћу тренутка, Епископ Атанасије је присутнима честитао на овом богоугодном делу и наставио: – Радости нашој краја нема. Ево, налазимо се на врху ове планине, овога брда, али то није само врх физичке планине, него и духовне. У подножју овог брда, са свих страна, су испоснице, келије, у камену, где су се наши преци вековима молили Богу, уздизали се к Небу, показујући куда тежи њихова душа, њихов дух, усмерени ка Царству Небескоме, ка освајању свих духовних висина вере, наде, правде, љубави, стрпљења, истрајности. Све су то они постизали у тим каменим богомољама. И ми сада само настављамо у том истом смеру. Бог је управо нама дао да баш ми то све крунишемо овим крсним знамењем, тако да се ово брдо, и физички и духовно, природно завршава баш овако, овим Крстом, који је знак победе и успеха.
– На Крсту је Господ наш умртвио све оно што умртвљује човека и човечанство. Грех је умртвио, поразио сатану, раскопао његово земаљско, греховно и смртно труло царство, и онима који следе Христа и ово знамење, дао могућност да следујући Њему и они буду победитељи свега трулога и грешнога, свег пропадљивог и смртног. Ми таквој војсци припадамо, војсци непобедивих, војсци бесмртној.
– Кад год погледамо, из даљине, на ово Крсно знамење, сетимо се да је на Крсту Господ наш разорио царство смрти. На земљи је био много царстава. Ни једно није било засновано на савршенству. Ни на савршеној концепцији, ни на савршеним узорима, ни циљевима. Христово Царство је чисто. Једино чисто, праведно, бесмртно, неразориво. И у спомен на то ми смо подигли овај Крст, и увек ћемо гледати на Њега, увек се подсећати на ту силу која је дошла кроз ово знамење Господом нашим Исусом Христом. И то треба да нам даје чврстину, веру, наду. Без обзира колико нас је, да ли се осипамо или не, да ли умиремо, физички, или не умиремо, ми смо духовно осигурани и можемо се увек обновити, увек можемо васкрснути.
– Бог тако даје онима који добро желе, да могу и сами себе превазилазити, надилазити. Ево, ми смо сами себе надишли подижући овај Крст. Ово надилази и наше разумевање и схватање, наше способности. Погледајте само то, како нас је ово дело сабрало. Чак и кад ништа другога не би било, само то сабирање је грандиозно дело. Људи свих узраста, свих занимања, из расејања, сви сабрани око једног дела, да подигнемо овај Часни Крст на Титеровцу, изнад Милешеве, нагласио је Епископ Атанасије.
Чланови Одбора за подизање Крста на Титеровцу су у порти манастира Милешеве приредили и свечани ручак за све учеснике овог величанственог чина, као и за све оне који су помогли, свако на свој начин, да се величанствени Крст подигне, учврсти и освешта. Поред њих, ту су били и многи гости, који су се одазвали позиву да са њима заједно прославе овај дан.
Ово је такође била прилика да се најзаслужнијима уруче изрази признања и захвалности за помоћ коју су принели овом заједничком богоугодном делу. Поред признања која су већ раније уручена приликом самог подизања Крста, данас су најзаслужнијима уручени ордени и Архијерејске Грамате. Орден Белог Анђела Другог реда добили су: мајор Војске Србије Драган Марјановић, из Београда и потпуковници полиције Ненад Недић и Радоица Андрић, из Београда. Орден белог Анђела трећег реда добили су: Дејан и Срђан Џипковић, Стеван Татић, Иван Обућина и Звонко Дерикоњић, из Београда, и Драган Шундек, Владан Дерикоњић и Жељко Карача, из Пријепоља. Више добротвора и прегалаца на овом богоугодном делу добили су Архијерејске Грамате признања и захвалности.
Захваливши се свима и честитајући на урученим признањима, Епископ Атанасије је још једном све подсетио на величину дела које је заокружено данашњим освећењем, и додао: – Ово је срећно окупљање и на добром месту. Милешева је увек место окупљања, ево већ осам стотина година. Ми смо се сабрали једног дана, једно поподне. Милешева траје више од осамсто година и то као активни актер светске историје. Милешева је била центар, корен и извориште српске историје. Да ли је довољно рећи да су мошти Светог Саве триста шездесет година почивале на овом месту, у Милешеви. Сав српски народ се сабирао око Светог Саве, и данас, сва српска историја се окреће око њега, њиме је управљена, просветљена, осветљена, обезбеђена.
– Овај простор, на којем смо се сабрали, ово је сакрални простор, освештан. Можемо само замислити колико је овде молитава, за ових осамсто година, узнесено Богу на овом месту, у манастиру Милешеви. Колико је овде било игумана, колико монаха и монахиња. Захваљујући свима њима, али и овим данас, наша Милешева духовно стоји и постоји, истакао је Епископ Атанасије, пропраћен бурним аплаузом потврде и одобравања ових његових речи.
Један од чланова Одбора за подизање Крста, Ненад Тошић, у име Одбора, захвалио је, најпре Богу што нас је укрепио и охрабрио на овом добром делу, а онда и свима који су се данас сабрали на овом светом месту да заједно обележимо крунисање једног оваквог подухвата. Подсетио је присутне на неке детаље који су пратили дело, од самог покретања ове идеје. Пре свега од благослова Епископа Атанасија, затим кроз планирање, сагледавање могућности, налажење средстава и извођача, кроз извођење свих етапа, и ево данас, као круна доброг дела, освећења величанственог Крста на Титеровцу.
Беседу Епископа Атанасија, на крају Божанске Литургије у храму, можете послушати овде:
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: