У знаку дубоке вјере у Христа Васкрслог и љубави и поштовања према небеском заштитнику и покровитељу града под Требјесом, у четвртак 12. маја 2022. године, на дан Светог Василија Острошког, улицама Никшића је прошла Световасилијевска литија, која се традиционално одржава од 1996. године у спомен на дан када су Светитељеве мошти походиле овај град.
Свенародну литију, која је кренула испред Саборног храма Светог Василија Острошког, у пратњи домаћина Епископа будмиљанско-никшићког г. Методија, предводио је Његова светост Патријарх српски г. Порфирије, који је од 9. маја у канонској посјети светосавским епархијама Милешевској, Захумско-херцеговачкој, Црногорско-приморској и Будимљанско-никшићкој, поводом 425 година од спаљивања моштију Светог Саве и 350 година од упокојења Светог Василија Острошког.
У свесаборној литији, која се кретала градским улицама, су учествовали архијереји наше, али и других помјесних цркава: Високопреосвећена господа митрополити: крфски, паксонски и Диапонтијских острва Нектарије и црногорско-приморски Јоаникије и Преосвећена господа епископи: милешевски Атанасије, диселдорфски и све Немачке Григорије, западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, крушевачки Давид, тимочки Иларион, буеносајрески и јужноамерички Кирило, ваљевски Исихије, захумско-херцеговачки Димитрије, ремезијански Стефан, са многобројним свештенством и монаштвом. У свештеном ходу у славу Бога живога, а у част Светог оца нашега Василија Острошког Чудотворца, било је десетине хиљада вјерника из свих крајева васељене, који овог богоугодника прослављају и уз чије молитве се укријепљују и исцјељују, као и предсједник општине Никшић Марко Ковачевић и предсједник Скупштине општине Немања Вуковић, представници јавног, друштвеног и културног живот.
Литија је заустављена на централном градском тргу, одакле су упућени благослови и молитва за здравље и напредак, сабраних и њихових сродника, житеља овога града, али и цијелога свијета.
Сабранима се прво обратио Преосвећени владика будмиљанско-никшићки г. Методије који је заблагодарио Патријарху Порфирију и браћи архијерејима на доласку и свима пожелио добродошлицу:
“Ваша Светости, нека данас засија радост свеопште љубави у овај лијепи и добри дан, који нам је Господ дао неизмјерном милошћу и мудрошћу Својом, да вас срдачно дочекујемо са цјеливом љубави у Христу, чистога срца испуњеног вјером у Сведржитеља васељене и повјерења у братску заједницу Цркве наше на чијем највишем трону сједите”, казао је владика.
Владика Методије је подсјетио да Епархија будимљанско-никшићка осам вјекова буди у народу нашем “исконско памћење које смо живјели и на коме смо створили све што смо створили и постали оно што јесмо данас – дјеца Божија, дјеца Светога Саве и Светог Василија и браћа свима”:
“Ваша Светости и браћо архијереји, са љубављу и радошћу вас данас срећемо, торжественим славословљем вас дочекујемо и свима вам желимо снагу и сваку помоћ од Господа у добрим дјелима и почецима. Добродошли у ове свете дворе славе Божје, свете дворе славнога рода нашега. Ваша Светости, молим вас да нас, нашу земљу и сав народ наш благословите светим патријарашким благословом и нека Господ и Свети Сава и Свети Василије руководе вашим архипастирским радом и вашим животом у цјелини. На многаја љета!”
Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је прво све поздравио најрадоснијим поздравом Христос васкрсе — Ваистину васкрсе, поручивши свим народима, свим људи да се радују јер Господ живи Васкрсе ради нас људи и ради нашег спасења, ради свих људи и сваког човјека, независно од тога ком народу припада, независно чак и од тога на који начин се Богу моли.
“Христос Васкрсе ради свих људи, ради читаве твари, да све претвори у Цркву, да све претвори у простор присуства благодати Божије. И ево, браћо и сестре, заиста Васкрсе Господ и донесе све нама људима за чим смо трагали кроз векове. Победио је смрт и учинио да у нашим животима никада више мрак и тама немају последњу реч. Учинио је да никада више у нашим животима нема последњу реч зло, него да последњу реч увек има светост, да последњу реч има добро у нашим животима. Господ је победом својом над смрћу, учинио да никада више самоћа, мржња међу нама људима, нема последњу реч, него је учинио да заједница, да љубав имају последњу реч и да се све на заједници и љубави у нашим животима заснива. Учинио је једном речју да смрт није последње што можемо рећи о себи. Учинио је да нису случајне околности обличиле наше животе и да смо се онда у једном тренутку претворили у ништавило, него да живот има последњу реч у нашим животима – то јест да у Христу, истина, правда, слобода, љубав, лепота, живот, имају последње што ћемо рећи о себи.”
Патријарх се осврнуо и на своју посјету светосавским епархијама, истакавши да се ових дана, пуна четири дана налази на стопама које је оставио Свети Сава у нашем народу.
“Идем по траговима корена које је дубоко засадио Свети Сава у нашем народу. Он је засадио корен, али многи светитељи Божији који красе календар наше Цркве, а јесу синови из српскога православног рода, изникли су из тог светосавског корена.Служио сам Литургију у Милешеви, био у Пљевљима, а онда био у светосавској Херцеговини и служио јуче и данас у манастиру Светог Василија Острошког, служио код његових моштију. И ево данас у светосавској и световасилијевској насеобини, граду његовом у Никшићу, овде имам прилику да доживим круну духовне радости.”
Сви пастири наше Цркве у себи носе бригу и зебњу какав је наш народ и да ли је на путу Светога Саве, Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског. Али, како је примјетио Патријарх српски, данас и јуче била је прилика да виде реке људи из свих крајева где живе православни Срби, али не само православни, који се сливају у смирењу с љубављу ка Светом Василију Острошком. Тако и они који нису крштени, који не припадају православној Цркви, а притичу смирењем, вјером и надом, љубављу Светом Василију бивају исцијељени.
“Управо због тога што светитељ Божији мисли умом Христовим, гледа очима Христовим, куца срцем Христовим, то јест живи Христос у њима и они живе Христом, и отуда по љубави превазилазе све границе, превазилазе све поларизације, превазилазе сваку врсту неспоразума који постоје међу људима. Свети Василије Острошки јесте Христов човек и зато он заступа пред Христом свакога онога који га с вером и надом и љубављу замоли да се моли Господу за њега”, поручио је Његова светост.
Он је поучио сабране да треба да се увијек окупљамо у својим храмовима, да ту приносимо своју тугу и све што нам недостаје, и своје неуспјехе и своје гријехе пред лице Божије. Али исто тако да примамо и утјеху благодаћу Божијом, да примамо и радост у храму Божијем, и да увијек прибјегавамо, кад год можемо, Острошкој светињи, да тамо молимо Светог Василија да буде са нама.
“Да нас просвећује и освећује, да донесе мир међу нас, мир у наше душе, да светост буде и циљ нашега живота и да знамо да мира нема без мира са Богом. Да мира нема без покушаја и труда да живимо по јеванђељским заповестима. Да мира нема ако не праштамо једни другима, да мира нема ако се не молимо једни за друге, ако не тражимо опроштај једни од других, да једном речју мира нема без мира са Богом. Када се миримо са Богом, држећи се закона Јеванђеља, заповести јеванђељских, увек ћемо се мирити једни са другима и бићемо у миру и са читавом творевином.
Господ нека донесе мир међу нас, међу све људе света, а нарочито тамо где људи страдају и у наше време од оружја. Да престане употреба оружја и да почне да говори језик љубави, језик срца, језик мира, језик Христов. Живели и да сте сви Богом благословени молитвама Светог Василија Острошког. Христос Васкрсе”, казао је у свом архипастирском обраћању Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
Извор: Митрополија црногорско-приморска