“У временима која су испуњена немирима, сукобима, мржњом, братоубиством, ми овде сабрани, можемо утицати на мир, на човекољубље и милосрђе у читавом свету, више молитвом Светом Василију Острошком неголи било каквим другим активностима. Потребна нам је молитва, покајање и да коленопреклоно пред моштима Светога Василија Острошког искрено погледамо своју душу и свима опростимо све”, поручио је Његова светост Патријарх српски г. Порфирије вечерас, у навечерје празника Светог Василија Острошког, у свом обраћању вјерном народу у манастиру Острог.
Уз хоростасију Патријарха српског г. Порфирија и уз молитвено присуство Високопреосвећене господе митрополита: крфског, паксонског и диапонтијских острва Нектарија и црногорско-приморског Јоаникија и Преосвећене господе епископа: жичког Јустина, милешевског Атанасија, западноамеричког Максима, источноамеричког Иринеја, крушевачког Давида, тимочког Илариона, буеносајреског и јужно- централноамеричког Кирила, ваљевског Исихија и ремезијанског Стефана, на платоу испред Горњег манастира Острога празнично вечерње богослужење са петохљебницом служио је архимандрит Варнава (Дамјановић) из Епархије бихаћко-петровачке, уз саслужење великог броја свештеномонаштва и свештенства и молитвено учешће више хиљада вјерног народа са свих страна православне васељене.
Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је у ријечима добродошлице исказао радост због посјете првојерарха наше Цркве, истичући да је Бог устројио да сваке године у наставку празника Васкрсења Христовога прослављамо и Светога Василија Острошкога, а ове године када прослављамо велики јубилеј 350 година од његовога упокојења, Бог нам је дао да имамо овакву пуноћу радости, да нас благослови Његова светост Патријарх српски г. Порфирије. Истакао је да је радост још већа јер је Патријарх посјетио не само манастир Острог него је идући стопама Светога Саве посјетио и манастир Милешеву, Епархију милешевску, као и световасилијевску и светосавску Херцеговину.
“И као што је Свети Василије од Тврдоша прешао до Никшића па до Острога, гдје је нашао свој вјечити мир, тако је данас Његова светост идући стопама Светог Василија дошао до манастира Острога, да се поклони светитељевим моштима и да заједно са свима нама заблагодари Богу и у име свих нас да стане пред лице Божије и узнесе наше молитве Богу пред ћивотом Острошког Чудотворца”, бесједио је Митрополит.
Свети Василије Острошки повукао се у ову хладну стијену у вријеме свога земаљскога живота ради топлоте Божије и та топлота, благодат Духа Светога, како је казао, испунила је његово срце:
“И он нас том топлотом грије, загријава наша срца и наше душе, јача нашу вјеру, даје нам и духовно и тјелесно здравље. И ево за ових 350 година учинио је безброј чудеса и зато му народ долази са толиком љубављу са свих крајева свијета. И Свети Василије помаже и стиже да тјеши и исцјељује и да упућује и просвјетљује све оне који му се са вјером обраћају не само у манастиру Острогу него на свих пет континената.”
На крају Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је још једном заблагодарио Патријарху Порфирију на доласку и пожелио му у своје име и у име своје пастве од свег срца, снаге и духовне силе, мудрости да води брод Српске православне цркве, идући стопама Светога Саве и Светога Василија Острошкога:
“Добро нам дошли, Ваша светости! Велика нам је радост, Ваша светости, што сте се поред свих својих обавеза одазвали овом свештенству, народу и нама архијерејима, да нас обрадујете својим доласком и да нас обједините, укријепите и благословите. Такође нам је велика радост што је са нама Митрополит Крфа, Паксона и Диапонтијских острва г. Нектарије, који бдије над плавом гробницом која нас је сјединила са братским грчким народом и он нам је донио благослов Св. Спиридона Тримитунског Чудотворца и своју љубав и поздраве свога благочестивог и благовјерног народа браће Јелина”, казао је Митрополит.
Његова светост Патријарх српски г. Порфирије своје обраћање је почео подсјећањем на ријечи псалмопојца: Диван је Бог у светима својим, додавши да је диван Бог у Светом Василију Острошком, да је диван Бог у Светоме Сави и свим светитељима Божијим, који красе календар наше Православне цркве, а који су потекли из нашег народа:
“Диван је Бог, браћо и сестре, у вама вечерас овде сабранима. Диван је Бог у вашим душама, у вашим срцима, јер сви вечерас дишемо као једно, сви вечерас сабрани смо у једној тачки, у мисли, у молитви, у срцу и души Светог Василија Острошког. И вечерас, браћо и сестре, свака реч сувишна је. Овде, на овом месту, само бисмо требали да се ћутке и ћутећи, смирено и скромно, коленопреклоно пред моштима Светога Василија молимо Богу. Да спустимо свој ум, да спустимо сваку своју мисао, да саберемо све што јесмо у срцу своме и да ту клечећи пред Светим Василијем Острошким, њему поверимо све што јесмо, јер знамо да Бог не само да је диван у светима својим него Бог и чује слово, реч, молитву светитеља својих.”
Даље је казао да ко год је цјеливао светитељеве мошти, зна да се тог тренутка све мијења те да све оно што имамо и што смо постигли престаје да буде важно:
“Ту се налазимо на нултој тачки, али не осиромашени и лишени дара, него засијани и обасјани пред лицем Божијим, љубављу Божијом и љубављу светитеља Божијих, овде на овом месту љубављу светитеља Василија Острошког. Ко није имао неку потребу, ко није носио на души неку рану, ко није имао суштинску духовну потребу, а није могао да је оствари, дошао је овде свестан да је само оно што стоји пред Светим Василијем, обнажен и огољен, лишен сваке славе овога света, и одједанпут са свим оним што му је била потреба, и пре него што је помислио, молитвом и љубављу Светог Василија било му је испуњено”, нагласио је Патријарх Порфирије.
Његова светост је казао да на овоме мјесту, ми јесмо оно што заправо јесте произишло из руку Божијих јер се овдје мјери само вјера:
“Овде се мери само спремност да пред лицем Божијим дубински познамо себе и када то имамо, када у најмању руку имамо жељу да то имамо, тог тренутка одједанпут све престаје и тог тренутка обасјава нас љубав и благодат Божија, не због тога што смо по себи вредни, него због тога што се овде на овоме месту светошћу Светога Василија Острошкога, благодат Божија спушта међу нас.”
Поучио је сабране да је Василије Острошки светитељ смирењем, вјером, и само онда када му и ми прилазимо смирењем и вјером, он чује и прије него што искажемо то што хоћемо, онда у наше име тражи од Бога, моли и не престаје све дотле док Господ због његовог смирења и његове љубави не услиши његову молитву.
“Сабрали смо се овде искључиво и само зато што знамо да је светост оно што је потребно нама и модерном човеку, да је молитва оно што је неопходно да бисмо били живи. Молитва заједничка може учинити чуда јер ту и такву молитву чује светитељ, наш Свети Василије Острошки, и спроводи је Богу. У временима која су испуњена немирима, сукобима, мржњом, братоубиством на све стране, у тим временима, сигуран сам, ми овде сабрани можемо утицати на мир, на човекољубље, на милосрђе у читавом свету, више молитвом Светом Василију Острошком неголи било каквим другим својим активностима, и више од многих других који се баве другим активностима. Јер ми живимо у времену у којем се много говори о миру, о љубави, али се производи оруђе које сеје немир, производи рат и отуда је потребна молитва браћо и сестре, покајање и да коленопреклоно пред моштима Светога Василија Острошког искрено погледамо своју душу и свима опростимо све”, поручио је Патријарх.
Свети Василије Острошки не гледа ко је ко и ко ком народу припада, не гледа чак ни на то ко се на који начин моли Богу и зато је много оних који нису православни хришћани, а овде долазе у смирењу, са молитвом свецу, знајући да је молитва најбољи лек:
“И одлазили су утешени, исцељени, оздрављени, јер светитељ Божији јесте српског рода и јесте православни архијереј, али као светитељ Божији он је човек Христов, а човек Христов превазилази границе и свога народа, и свога времена, и свога простора, чак и границе и оквире своје Цркве. Будући да је Христос Бог свих људи, Он припада свима људима. Отуда наш Свети Василије Острошки овде сабира љубављу, молитвом и чудотврењем све и свакога са све четири стране света.
Нека би Господ, дао да имамо покајања истинског, да имамо смирења, да знамо да је светост оно на шта смо позвани. Нека би Господ молитвама Св. Василија дао љубави, мира, здравља духовног, али и здравља телесног, свима нама и овој прелепој земљи Црној Гори. Нека би дао мир и љубав читавом свету, свим људима! Нека молитве Светога Василија дотакну и све оне људе који су гладни, који су жедни, одбачени, који имају потребу за правдом, јер Господ је све нас створио за радост. Да сте благословени Свети Василије моли Бога за нас”, закључио је Патријарх Порфирије.
Молитвена прослава празника Светог Василија наставиће се у поноћ, када ће поред његових светих моштију бити прочитан Акатист.
***
Његова светост Патријарх српски г. Порфирије стигао је 11. маја 2022. године, уочи празника Светог Василија Острошког Чудотворца, у манастир Острог, гдје га је дочекао Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са бројним свештенством, монаштвом и вјерним народом.
Поглавар Српске православне цркве одмах по доласку је обишао цркву Свете Тројице – Доњи манастир, а послије тога у цркви Ваведења Пресвете Богородице – Горњи манастир, цјеливао мошти Светог оца нашега Василија Острошкога.
На дан када молитвено прослављамо Светог Василија Острошког Чудотворца, 12. маја 2022. године, предстојатељ Српске православне цркве ће служити Свету архијерејску Литургију у манастиру Острог, са почетком у 8 часова, а у 18 часова ће предводити Световасилијевску литију у Никшићу.
Одазивајући се жељи вјерног народа и позиву надлежних архијереја, Његова светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије канонску посјету светосавским епархијама Милешевској, Захумско-херцеговачкој, Црногорско-приморској и Будимљанско-никшићкој, поводом 425 година од спаљивања моштију Светог Саве и 350 година од упокојења Светог Василија Острошког, започео је у манастиру Милешеви 9. маја, наставио у Пљевљима, потом у Требињу, одакле је данас стигао у манастир Острог, а завршиће је сјутра у Никшићу.
Весна Девић
Извор: Митрополија црногорско-приморска