Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је у среду 4. децембра 2024. године, на празник Ваведења Пресвете Богородице, Свету архијерејску Литургију у параклису Свете Касијане манастира Милешеве. Саслуживали су протојереј-ставрофор Никола Перковић и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње са игуманијом Аквилином одговарале су на прозбе и јектеније.
Верни народ, деца Божија, који су се постом, молитвом и добрим делима припремали за сједињење са Господом, приступили су и причестили се Пречасним Даровима Господа Исуса Христа.
Честитајући сабранима учешће у Евхаристијском сабрању, Високопреосвећени је у пастирској беседи, између осталог, рекао: – Некада јаче осећамо присуство Причешћа, некада мање, и често се догађа да људи то механички доживљавају, спонтано, не улазећи у његове дубине, и тиме се лишавају те могућности да у потпуности доживе све безграничне размере тог догађаја. А ми смо призвани да осетимо пуноћу живота који смо примили, у коме учествујемо.
– Празник који данас празнујемо је догађај када род људски започиње своје постојање у новој димензији, у новим могућностима. Могуће је живети свакоме човеку на два начина. Може човеков живот да се врти и тапка у једном месту, у старим навикама, у поробљености изнутра, собом и својим гресима, али данашњи дан даје нам могућност да сагледамо, а и започнемо, да откинемо своје постојање од тог зачараног круга, од те утапканости у старим навикама греха, у поробљености. Да се откинемо од те поробљености и да свој живот усмеримо ка Богу, ка животу вечноме.
– Пресвета Дјева Марија се показала главни чинилац људске историје. Од ње је то зависило и Она је започела то постојање на тај другачији начин. На начин слободе, ослобођености од поробљености греху и тим старим греховним навикама.
– И баш та Девојчица се одводи на службу Богу. Из родитељског дома, из оних старих обичаја и ограничења, она се потпуно посвећује служењу Богу и Његовом промислу о роду људскоме, како Он види живот човека, у Његовој премудрости и Његовој љубави и добрим намерама.
– Неће сви да прихвате то постојање и живљење на нови начин, неће сви да се изнова роде, неће сви да прихвате Пресвету Богородицу за нову мајку. Ми је прихватамо, и постали смо браћа Господу Христу, Богу нашем. Наш Бог је истовремено и наш брат, појаснио је Високопреосвећени Епископ Атанасије сабранима, говорећи о значају данашњег празника, о значењу тог хода у храм Пресвете Дјеве Богородице.
Беседу Архиепископа Атанасија можете послушати овде:
