На планини Златар, у месту Водена Пољана, у среду 14. јула 2021. године свечано је прослављена слава манастира Свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан. Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију уз саслужење протојереја Николе Перковића, јеромонаха Јована и протођакона Ивана Савића.
Доста мештана овог планинског краја али и оних који живе у неким удаљеним местима а у свом срцу носе и воле ову светињу сабрало се у храму да са својим Епископом прославе ове дивне угоднике Божије Свете Чудотворце и бесребренике Козму и Дамјана. Молитвено учешће узео је и један од ктитора златарске светиње, проф. др Мирко Васиљевић, некадашњи декан Правног факултета Универзитета у Београду, који је родом из тих крајева.
Након заамвоне молитве и трократног молитвеног опхода око храма освећени су славски дарови и преломљен славски колач. Епископ је затим, честитајући славу свима, између осталог рекао: – Данас су наше очи упрте у ове Божије угоднике, ове лекаре, Козму и Дамјана. Посматрамо њихов живот, њих сагледавамо. Видите, Господ наш налази најприкладније начине да нам да до знања да је Он присутан међу нама, да је увек са нама. То нам нарочито даје на тај начин што своје дарове даје посебним изабраним људима који су се оспособили да те Божије дарове сместе у себе, чистотом своје душе и љубављу према Богу и ближњима.
– Свети Козма и Дамјан су Бога волели и све своје су принели Њему, сав свој живот, своје време, своју младост, тако што су били спремни да врше исто дело, љубави према људима, чинећи људима добро. И Бог их је снабдео да могу лечити, снабдео их је даром исцељења. Гледајући на њихов живот видимо како је, и поред таквих дарова исцељења, било тешко живети у оном времену и ономе свету, јер нису сви били благодарни за те дарове исцељивања, нису сви узвраћали онако како би требало.
– Када размишљамо о овим дивним лекарима намеће нам се један закључак. Треба да се трудимо да угодимо Богу а људима да служимо добротом, али да будемо прихваћени од свих то не можемо ни да очекујемо. Јер, неко ће волети, неко ће захваљивати а неко ће завидети.
– Најбоље ће бити да сагледамо сами себе, да видимо које то слабости ми сами имамо, телесне и духовне, и да пред овом Светом Браћом, широм отворимо своје биће, да овим дивним лекарима покажемо, више него пред земаљским лекарима, од чега болујемо, у чему смо слаби, јер сигурно има свуда, по целом телу и души, рањивих, можда и пропалих, места. Раширимо своју душу пред њима и призовимо их нека својим благодатним лекарством дејствују унутра, у нама, на нама, и нека све исцеле, истакао је Епископ Атанасије.
Саборовање је настављено за трпезом љубави уз богоугодне разговоре. Преосвећени Епископ Атанасије је захвалио свим добротворима који помажу да ова светиња остаје и опстаје уверен да ће и даље бити добрих људи који ће бити спремни да учине добро дело и помогну обнову, изградњу и доградњу манастира на славу Божију и на радост и духовну корист свих који у ову светињу долазе.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: