Манастир Св. Архангела Михаила литургијски је прославио своју храмовну славу, спомен Чуда које је Свети архистратиг Михаило учинио у граду Хони (Колоси), у Фригији.
Светом Литургијом, 19. септембра 2017. године началствовао је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије уз саслужење игумана манастира Сељани код Пријепоља оца Теофила, настојатеља манастира Света Тројица код Пљеваља протосинђела Владислава, протојереја-ставрофора Огњена Перковића, пароха пљеваљског, протојереја Миливоја Јововића, пароха на Жабљаку и протођакона Николе Перковића, епархијског ђакона.
У овом литургијском сабрању учествовало је неколико стотина верујућих овога краја. Честитајући славу настојатељу овог манастира оцу Зосиму и свим присутнима Епископ Атанасије је нагласио да је веома важно напоменути да је овај манастир у својој дугој историји много пута обнављан из рушевина, зато што и човек може да се обнавља. По речима владике, човек се може обновити тако што ће исправљати све оно лоше у свом животу, што ће са себе одбацити онога старог човека који се распада у жељама варљивим а обући се у новога који се обнавља по Лику Онога који га је саздао – по Лику Божијем.
По завршетку Свете Литургије за све присутне је уприличена трпеза љубави.
***
Историјат манастира Ђурђевића Тара
Манастир Св. Архангела Михаила смештен је на десној обали реке Таре у селу Ђурђевића Тара, у засеоку Луке, удаљен око један километар низводно од великог моста. Ктитор и време градње манастира у науци још увек нису познати. Пролазећи пљеваљским крајем, руски конзул у Сарајеву, Александар Ф. Гиљфердинг, приликом посете манастиру Св. Архангела Михаила у Тари, 1857. године преписао је један натпис у коме је забележено да је за време игумана Теодора, 1591. године обновљена већ запустела црква. Помиње и попа Страхињу из Будимље, да је те исте године живописао обновљену цркву.
Манастир је више пута рушен и обнављан. Запустелог га је затекао и поменути руски конзул. Последњи пут је страдао у време херцеговачког устанка 1875. године од стране Турака.
Овај значајни духовни центар посебно је био познат по томе што је у њему дуго радила преписивачка школа, која је богослужбеним књигама снабдевала, како манастир Довољу, тако и бројне друге православне светиње. Извор из 1591. године забележио је податак да је те исте године, трудом игумана Теодора преписан један Апостол, а 1600. године и један молебник. Такође се помиње да је 1711. године у овом манастиру ђакон Василије Пивац преписивао књиге. Када је Гиљфердинг боравио у запустелом манастиру наишао је на велики број вредних књига и то у јако лошем стању, те је један значајан део понео са собом а који је данас похрањен у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу, заједно са књигама из манастира Довоље.
Задња обнова манастирске цркве започета је 1996. а окончана 2000. године када је завршено прекривање кровне конструкције оловним плочама.