У четвртак 15. августа 2024. године, на дан када Православна Црква прославља успомену на Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог архиђакона Стефана на Ђуровом Брду код Бродарева. Саслуживали су архијерејски намесник прибојски протојереј-ставрофор Марко Папић и протођакон Иван Савић.
Данашњи празник и слава њиховог храма традиционално је прилика за велики Сабор породице Пушица. Многи од њих су давно одселили одавде и живе на разним странама света али никада не заборављају свој родни крај и редовно се сабирају о слави на Ђуровом Брду.
На позив домаћина овогодишње славе међу сабранима био је и председник Скупштине општине Пријепоље г. Станко Кијановић са сарадницима.
Домаћин овогодишње славе је био г. Остоја Пушица са породицом. Они су припремили славске дарове који су, након заамвоне молитве и трократног молитвеног опхода око храма, освештани.
Честитајући празник и славу свим сабранима Високопреосвећени Епископ Атанасије је, у пастирској беседи, рекао: – Сви празници у Цркви заслужују да се потрудимо око њих, да се у њима саберемо, да прославимо Господа Бога и Свете Његове. Данашњи дан, могло би се најтачније рећи, посвећен је учвршћивању пријатељства, сабрања, слоге, пријатељства и блискости, са Богом и са Светима Његовима, и учвршћивању блискости и пријатељства и слоге међу нама, који се у Господу нашем Истинитом сабирамо.
– Јудејски прваци, прваци јудејског народа, били су Светога Стефана не само отписали него га и на смрт осудили и хтели су да га избаце из свих сећања, као да није ни постојао. Међутим, Бог не заборавља своје верне сведоке, слуге, следбенике, и Он је дао да један од Божијих људи склони тело Светог Стефана и да га сачува у једној пећини. Оно је неколико векова тамо лежало, и по Божијем указању, опет преко Божијих људи, пронађене су мошти Светог Стефана.
– Свети Стефан је одмах, чак и пре свог уснућа, постао житељ Царства Небескога, јер је одмах, и током свог мученичког страдања, видео свога Предводитеља, Цара Небескога, са десне стране Оца, на Престолу, и није се одвајао од Њега.
– Овим нашим сабирањем и ми показујемо да следимо исту логику, да се ми у Цркви нећемо растакати, раздвајати. Ми у Цркви нашој Српској, Православној чинимо једну заједницу, нераскидиву, и посведочујемо да се та заједница одржава једном истом вером православном, љубављу према Господу нашем, љубављу према Светима Његовима. У име Божије а око Његовог угодника Стефана овде смо се сабрали у овоме храму који сте ви подигли и који још дограђујете. Ви потврђујете да живите истом том логиком, истом љубављу међу собом повезани, рекао је Високопреосвећени Епископ Атанасије, благосиљајући све сабране и упућујући да наставе истом вером и љубављу како би овај њихов велики сабор трајао на радост свима и у славу Божију, на многаја љета.
Владика је на крају нарочито истакао да је изузетна радост за све када се сагледа лепота ове заједнице, овог скупа, на коме деца чине већину, и воде главну реч. Деца васпитана, правилно усмерена у будућност, ка Царству Небеском.
Домаћини славе приредили су трпезу љубави за све сабране. За идућу годину за домаћине славе пријавили су се стриц и синовац, Миладин и Милан Пушица. Они су симболично, као знак преузимања славе, од овогодишњег домаћина добили део славског колача.
Беседу Архиепископа Атанасија можете послушати овде:
