На дан када Православна Црква прославља дивног угодника Божијег, Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, 19. децембра 2024. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је, поводом обележавања манастирске славе, Свету архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја у Бањи код Прибоја.
Саслуживали су настојатељ манастира Светог Николаја игуман Петар, сабрат манастира Острог јеромонах Роман (Митрополија Црногорско-приморска), парох бањски јереј Ненад Тешић и протођакон Иван Савић.
Након заамвоне молитве освештани су славски дарови и преломљен славски колач.
Слава манастира била је и прилика да се најзаслужнијима искаже захвалност за труд у уређењу и обнови манастира. Орден Белог Анђела Другог реда додељен је г. Ацу Никачевићу и г. Хаџи сеЗорану Милосављевићу док је г. Радован Ђуровић добио Архипастирску грамату признања.
Честитајући славу настојатељу манастира игуману Петру и свима сабранима на Божанској Литургији Високопреосвећени је, у пастирској беседи, поред осталог, рекао: – Бог нам даје оазе, у овом пустињском животу. Јер, пролазимо кроз тешка времена и живи се на тешким просторима. Бог нам зато даје оазе где можемо да се опоравимо и да наставимо живот успешно. А те оазе, то су светитељи Божији, ови празници, њихове личности. Сваки од Светих је оаза за нас, у доживљавању живота.
– Замислите, један човек може да буде тако широк, и дубок, и висок, да представља праву оазу. Да човек, кад се сретне са том личношћу, може да се тако обогати, да толико постане духовно обогаћен и јак, да може да настави живот у свим просторима и свима временима. Ето, такав је тај Николај којег данас прослављамо. Постајемо јачи, обогаћујемо се пуноћом живота.
– Свети Николај је човек који потпуно наликује на Богочовека, на Господа Христа. Није ни чудно што је Свети Николај био такав богаташ, духовни. Јер, имао је од кога узети, на кога се угледати, и тиме се обогатити и оснажити. Управо Господом нашим Христом.
– Ми данас хрлимо лекарима, сигурно да они много успевају у својим изумима, експериментима, али то не може да се пореди са оним што је чинио Господ наш. Њему нису били потребни никакви експерименти. Његовом речју болесни су постајали здрави, неразумни су постајали разумни. На Њега се угледао онај кога данас прослављамо, на Господа Христа.
– Где год се Свети Николај појави ту се јавља тишина, мир, спокојство, духовна стабилност и сигурност, ту се човек осећа поуздано и човечно, способним да настави живот како треба. Тим богатством ми се данас обогаћујемо, беседио је Митрополит Атанасије, честитајући празник свима који прослављају овог дивног угодника Божијег, свима који су присутни у овој духовној оази, оази живота, која нам је у данашње време све више и више потребна.
У манастирској гостопримници приређена је трпеза љубави за све присутне.
Беседу Архиепископа Атанасија можете послушати овде:
