Манастир Девич у Дреници свечано је прославио своју ктиторску славу, Светог Јоаникија Девичког, сабравши велики број верног народа из свих крајева Косова и Метохије, али и из даљих крајева.
Божанствену Литургију служили су Његово Високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Његово Високопреосвештенство Митрополит милешевски г. Атанасије, Митрополит рашко-призренски г. Теодосије и Епископ новобрдски г. Иларион, уз саслужење монаштва, свештенства и сестринства Српске Православне Цркве.
У празничној беседи Митрополит рашко-призренски Теодосије нагласио је значај крста и страдања у животу православних хришћана, посебно на простору Косова и Метохије.
„Са љубављу живимо на овим просторима и сваки крст Господњи нам је мио, носимо га уз Божију помоћ и спасавамо се. Хвала браћи архијерејима, хвала свештеницима, игуманима, игуманијама, највише хвала мати игуманији Анастасији која овде стоји под крстом, као некада жене Мироносице, испод крста на коме је распет Христос, али сва сила Божија и наше спасење дошло је са крста, браћо и сестре. Зато наше Косово и Метохија распето данас је наше спасење, наш спас, и то треба да знамо, а знамо чим долазимо овако у оволиком броју у наше светиње. То најбоље показује чије су светиње, коме припадају, коме су припадале и коме данас припадају и коме треба да остану у наслеђе”, рекао је митрополит Теодосије.
Митрополит Јоаникије подсетио је на страдање манастира Девич у недавној прошлости, када је у нападу уништен гроб Светог Јоаникија, али и на чудесно васкрсење ове светиње:
„Памтимо, није давно било како су безбожници из околине запалили, по ко зна који пут, ову светињу, свети, велики и славни манастир Девич и оштетили гроб Светог Јоаникија Девичкога. Али је тиме није су могли уништити, јер је она врло брзо васкрснула из пепела, молитвама Светог Јоаникија Девичкога и трудом нашега владике Теодосија и његовога свештенства, а посебно мати Игуманије Анастасије. Данас у овај недељни дан прослављамо Васкрсење Христово и истовремено гледамо на лице и на врлине Светог Јоаникија Девичкога који је живио далеко од света и удаљавајући се од света он се заправо њему највише приближио, јер се обукао у силу са висине и због његове побожности и подвига и поста и молитве посетила га је благодат Светога Духа да је већ за живота постао чудотворац и исцелитељ”, беседио је митрополит Јоаникије.
Он је додао да су игуманије показале велику храброст, као и да треба следити њихов пример.
“Наше игуманије су показали изузетну храброст, и зато и ми треба да се њиховим примерима ободримо и да се много томе научимо, како треба чувати свету веру православну. А захваљујући њиховоме труду, њиховој жртви и љубави, ми, хвала Богу, имамо где доћи. Живе наше светиње и дају живот и снагу и обнављају све нас који их љубимо и којих посећујемо и којих не заборављамо. Где год идемо, ми их у срцима нашим носимо”, рекао је митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Митрополит милешевски Атанасије истакао је духовно богатство српског народа у светитељима попут Светог Јоаникија:
„Дао нам је Господ светог Јоаникија и многе друге из рода нашега, показујући тиме да овај род наш може да даје свете плодове, човечне плодове, онакве какви су мили Богу. Куд год се окренемо по свим овим нашим просторима, свуда имамо свете плодове. Свети Јоаникије, живео је по оној филозофији која је примењивана из времена древних отаца, по оној филозофији живота која је примењивана код светих Кападокијаца. Нарочита формулисана речима светог Григорија Богослова, који овако то сажима: ,,Треба се најпре сам човек смирити, па онда друге учити смирењу, најпре стеши мудрост, па онда друге приводити мудрости, најпре постати сам светлост, па онда друге просвећивати, сам прићи Богу, па онда друге приводити и сам постати свети, па онда друге освећивати и приводити светости”. Показао је свети Јоаникије, да је истинита она изрека такође светих Византијаца, да један народ је толико богат, колико има светих људи, јер ти свети људи, оригинални људи, по Божијем промислу, они нас приближавају Богу”, казао је Митрополит Атанасије.
Након Литургије, сабрање је настављено у порти манастира, где су верници, уз послужење и народне игре, прославили славу Светог Јоаникија, благодарећи Богу на светињи која и даље живи упркос многим искушењима.
Извор: Епархија рашко-призренска
