У недељу 29. марта 2020. године, Четврту недељу Часног поста – Средопосну, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету Архијерејску Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве. Саслуживали су парох пријепољски протојереј Бранислав Стојановић и протођакон Никола Перковић.
– Господ наш Исус Христос је ушао у наш живот, и постао најреалнија реалност, најстварнија стварност нашега живота, рекао је Епископ Атанасије у својој беседи, и наставио: – Он је лично дошао да буде виђен, да говори, да чини дела. Учествујући у нашем животу Он се сусрео са свим тешкоћама нашег живота, са свим нашим недаћама, са нашим болестима, са нашим непријатељима, са нашим страдањима. Ништа Њему није непознато. Чак и ако бисмо хтели да Га искључимо из нашега живота не бисмо успели. Истина, човек је покушавао и после Његовог доласка да Га скрајни, да Га уклони. То људи покушавају у сваком времену, и у благостању и у невољама, јер човек је ограничено биће, плитког ума, па не разуме шта му је најпотребније.
Кроз кратко подсећање на прочитани одељак из Светог Јеванђеља, Епископ је још једном нагласио шта нам је најпотребније и најкорисније, нарочито у времена невоља какво је ово сада. А у прочитаном одељку Господ наш Исус Христос каже несрећном оцу који од Њега тражи помоћ за свог болесног сина: Хоћу, ако можеш веровати. Он не каже ако хоћеш, него, ако можеш веровати. И наставља даље Епископ Атанасије: – Јер вера је моћ. Вера је најпотпуније кретање унутрашње, у самом себи. Вера је присиљавање себе, организовање себе, давање себе, окретање себи по Богу. Вера тражи напор, тражи да изађемо из себе, да надиђемо себе. Да себе окренемо Богу и да себе поклонимо Богу, да се прилепимо уз Бога. Да се предамо тако Богу да Он дела, не ти него Он. Да Он буде командант, водич твога живота. Да ти будеш следбеник Његов у твом властитом животу, следбеник Христов који је у теби. И онај отац несрећног болесника, када је чуо такав Христов одговор, добио је снагу и рекао: Хоћу Господе, помози моме неверју, то јест надиђи слабост моје вере. И Господ је исцелио болеснога.
– Пост и молитва проистичу из вере, и иду заједно, молитва је разговор са Богом. Разговор са живим Богом кога волимо, у кога верујемо, са којим смо повезали свој живот. То је разговор са пријатељем у кога имамо поверење. А пост? Пост и молитва иду заједно, и сродни су. Пост подразумева потпуно откидање себе од земаљских задовољстава, потпуно изгнање страсти, изгнање греха. Онај који пости, и који се Богу моли, он је Христов човек, потпуно Христов. Што значи да су вера, пост и молитва заједно. Они који посте су јаки зато што су ослобођени од греха, што су себе од греха одвојили, што више од било чега земаљскога воле Христа, што су постали Христово обитавалиште.
– Данас се говори о овом злокобном вирусу, корона. Да ли неко говори о другим далеко присутнијим вирусима и дуже времена присутнима. Вирусима греха, и то разних грехова. А то су себичност, злоба, завист, грамзивост, охолост, мржња, разна убилачка кретања у души. То су вируси. То су ти оригинални, почетни вируси. А овај телесни вирус је само последица, он је само пород ових старијих вируса. А пост прогони управо те најзлокобније вирусе, подсетио је Епископ Атанасије.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: