Молитвени спомен Обновљења храма Светог Великомученика Георгија, у народу познатији као Ђурђиц, свечано је прослављен у петак, 16. новембра 2018. године, у манастиру Ораховица у селу Мажићи код Прибоја.
О храмовној слави манастира сабрао се верни народ Мажића и Прибоја око свог духовног пастира, Преосвећеног Епископа милешевског Атанасија који је предстојао Божанском Литургијом уз саслужење протојереја-ставрофора Ранка Милинчића, протојереја Спасоје Вујанића и протођакона Николе Перковића.
Након заамвоне молитве Владика Атанасије је пререзао је славски колач и поучио сабрану паству рекавши да је Свети Георгије од свих врлина које је поседовао највише био снабдевен храброшћу за којом је било највише потребе на нашем простору и то се види из тога што се наш народ највише опредељивао да узима за свог вожда, за своју крсну славу управо Светог Георгија.
– Храброст директно изниче из јаке вере. Људи који имају јаку веру у Бога, који знају да је живот осигуран у Богу, који знају да ће истина победити, да је правда јача од неправде, јер Бог заступа истину и правду они то виде и тога се држе, и онда њих не можете застрашити да се он тога одрекне. Данашњи дан нас позива да широко размишљамо о овим стварима. Видите кроз какве је испите прошао Свети Георгије и други мученици, многи из рода нашега, да упоредимо њих са онима који су се зарад земаљских добара и сласти живота одрицали вере, части, поштења, свога имена, беседио је Владика у Светогеоргијевској обитељи.
Славски ручак за све учествујуће прослављаче Светог Георгија у овој светињи припремила је породица Цвијовић из Мажића.
***
Манастир се у изворима среће под именом Ораховица, а манастирска црква Светог Георгија, према истоименој средњовековној жупи, као црква у Дабру. Сматра се да је манастир саграђен крајем XII века, а први пут се помиње почетком XIII века у типику манастира Студенице. Више пута је рушен и обнављан. Прва обнова цркве Св. Георгија, према архиепископу Данилу II, била је за време краља Милутина. Поново је страдао 1667. Током XVII века је обновљен, помиње се 1683. и почетком XVIII века, а потом је опустео.
Приликом археолошких истраживања манастирске целине откривене су праисторијске хумке из бронзаног доба; истражени су остаци цркве и старије средњевековне некрополе на којој је саграђена црква, а на западу, северу и истоку, остаци кухиње, трпезарије, подрума, болнице и монашких келија. Пронађен је инструмент за извлачење пушчаних зрна са сврдлом из XVI века, који је седам милиметара дужи од сачуваног аналогног примерка који се налази у Германском националном музеју у Нирнбергу. Затим су пронађени и мали хируршки шестар из XV века, и виљушка за ампутацију из XVI века, као и наочаре као функционално помагало у операцијама из XV века, са оквирима од профилисаног бакра и малим елипсоидним алкама за прихватање. Из овог манастира потиче ћивот из 1620. који се чува у Старој цркви у Сарајеву.
***
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: