У уторак 16. новембра 2021. године, када Православна Црква прославља успомену на Обновљење храма Светог великомученика Георгија – Ђурђиц, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у параклису Свете Касијане у манастиру Милешеви. Саслуживали су настојатељ манастира Успења Пресвете Богородице у Сељанима код Пријепоља игуман Петар и протођакон Иван Савић.
Након заамвоне молитве Преосвећени Епископ Атанасије је служио помен, поводом годишњице упокојења, блаженопочившем Патријарху српском Павлу.
– Желео бих сабрати нашу заједничку пажњу на овај светли празник, рекао је Преосвећени у својој беседи, и наставио: – Овај свети празник доживљавамо као једну духовну оазу, оазу на духовном путовању у којој се освежимо и оснажимо да можемо даље наставити свој пут ка Царству Небескоме а кроз ову животну пустињу.
– Светитељи Божији, а посебно они који своје животе принесоше Господу Христу, јаче у нашој свести уцртавају стазу којом ми треба да идемо и којом смо се запутили. Сећајући се Светог великомученика Георгија и свих Светих мученика, и онога што данас прочитасмо из Светог Јеванђеља, нарочито оно: Трпљењем својим спасавајте душе своје, што поручује Господ, видимо да је овај наш пут са посебним захтевима. Од нас хришћана се тражи да волимо, и то не оном обичном, природном љубављу, том моћи којом је сваки човек снабдевен, него да волимо не само оне који нас воле и не само оне који прихватају да их ми волимо. Од нас се тражи да волимо и оне који нашу љубав не желе, који нашу љубав не прихватају, који нашу љубав и пажњу одбијају, одбацују, којима наша пажња смета.
– Ако волимо Господа сигурно ћемо бити у стању да волимо оном љубављу којом воли Он. А знамо да је Он дошао да нас неправедне, потонуле у злу, у смрти, у тами, избави, да будемо Његови сарадници у љубави. Само ако будемо имали љубави као Он, или нешто од Његове љубави, можемо бити Његови сарадници.
– Срце пробадају оне речи које прочитасмо данас, онај позив Христов, да се не постидимо Њега у овоме свету, Њега и Његових речи, Његовог позива, тога да смо Његови пријатељи и сарадници, да верујемо у Њега. То је привилегија да смо Његови, посебна част. Када Господ дође у својој слави, да ли ће нас Он препознати као верне, као Своје следбенике, као Његове, или ћемо сами сагледати да смо далеко од Њега, запитао је Епископ Атанасије додавши: – Он неће ни говорити некоме ко за Њим није ишао – ти си далеко од мене, него ће тај сам видети да ли је далеко или је близу.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: