У петак и суботу, 22. и 23. октобра 2021. године, у Пријепољу је одржан 44. по реду Фестивал српских гуслара. Организатори овогодишњег фестивала су били Савез српских гуслара и Гусларско друштво Милешевац из Пријепоља а покровитељи Министарство културе и информисања Републике Србије и Општина Пријепоље.
Сви учесници овог дводневног такмичења најбољих гуслара српских земаља су боравили у манастиру Милешеви где су имали прилику да се упознају са овом нашом древном светињом. Сам боравак у Милешеви за њих је свакако био посебно инспиративан с обзиром да су, у нашој бурној прошлости, Срби највише саборовали поред манастира и ту се уз гусле напајали родољубљем и јунаштвом и утврђивали своју веру православну.
На овогодишњем Фестивалу су прве вечери наступила 34 гуслара између којих је стручна комисија оценила и одабрала њих 20 за наступ у финалној вечери.
Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије је на почетку поздравио све учеснике и посетиоце и благословио овај својеврсни народни сабор: – Желео бих најпре да истакнем да је ово велики догађај за Пријепоље. Учињена нам је велика част. Велика част и за Епархију милешевску је то што смо се овим поводом сабрали овде. Не само да би се такмичили него и да би богатили душу и звуком гусла и садржајем песама које су се чуле синоћ овде и које ће се вечерас још слушати. У овом надметању сви су победници. Победници духа. Сви који овде седе, који прате, који оцењују квалитет певања, који се надахњују, истакао је Епископ Атанасије честитајући свима и благословивши све присутне.
Председник Савеза српских гуслара Славко Јекнић је кратко поздравио присутне рекавши: – Дозволите ми да вас све поздравим у име Савеза српских гуслара, једине организације уз нашу Свету мајку, Српску Православну Цркву, која не признаје границе међу српским народом већ остварује своје циљеве и задатке на свим просторима где живи српски народ.
Савез српских гуслара додељује и звање народни гуслар које заслуже гуслари који су били макар једном савезни прваци и они који су били макар пет пута у финалу савезног фестивала. Овом приликом такво признање су добили: Миладин Анђелић, Васо Ђондовић, Мијат Куч и Максим Војводић. Потом су све присутне поздравили епски песник Божо Ђурановић, здравичар Вук Пантовић и гуслар и члан жирија за оцењивање гуслара Саша Лакетић.
Поред Саше Лакетића у стручном жирију, који је пратио и оцењивао сваког појединачно, су били и Рајо Војиновић, проф. др Саво Марковић, Драган Аћић, Владисав Јововић и техничка комисија Раде Црнограц, Крсто Анђелић, Драган Васојевић и Жељко Чуровић. Председник организационог одбора овогодишњег фестивала је био Зоран Петрић, члан Општинског већа Општине Пријепоље. У међувремену гуслари су се припремили и главни такмичарски део је кренуо. Сви такмичари су од стране бројне публике која је ово све пратила били поздрављени бурним аплаузима.
Након што су сви гуслари показали своје умеће Комисија се повукла иза бине да саберу поене и прогласе победнике. За то време чланови фолклорног ансамбла Дома културе из Пријепоља су извели неколико кореографија. Потом су организатори овогодишњег фестивала уручили захвалнице и признања најзаслужнијим за организовање и трајање оваквих манифестација, а онда је дошао и тренутак да се прогласе најбољи.
У екипној конкуренцији прво место су освојили Друштво гуслара Војвода Мина Радовић из Подгорице, друго место је заслужило Друштво гуслара Његош из Даниловграда, а трећи су били Друштво гуслара Сердар Јанко Вукотић из Београда.
У појединачној конкуренцији најбољи је био Максим Војводић, Друштво гуслара Војвода Мина Радовић, Подгорица, друго место Витомир Арсенић, Друштво гуслара Раде Јамина, Вишеград а треће Здравко Кнежевић, Друштво гуслара Лазар Сочица, Плужине.
За крај ове вечери и завршетак Фестивала победник, Максим Војводић је, пропраћен бурним аплаузима публике, одсвирао још једну песму. Гуслари су потом, у холу Дома културе, иако је ноћ већ поодмакла, наставили још неко време дружење са публиком, размену контаката, фотографисање за успомену и дуго сећање на овај дан, и овогодишњи Фестивал српских гуслара у граду на Лиму, седишту Епархије милешевске, под крилима Белог анђела.