(ФОТО) Вишедеценијски континуитет похаре имовине СПЦ: Пљевља у раљама милитантног атеистичког наслеђа!

Тако је одлуком Среске пољопривредне комисије од 10. марта 1946. године од Манастира Свете Тројице отето нешто више од 755 хектара шуме, ораница и ливада, остављајући му, заузврат, каменити и шумом зарасли и неприступачни терен – тачније, 11 хектара и 45 ари неквалитетног земљишта

Мјесецима уназад вјерујући народ Пљеваља води велику борбу за одбрану светиња Српске православне цркве, због чега су очи цијелокупне јавности упрте у дешавања у овој најсјевернијој општини Црне Горе.

Најновији покушај локалне администрације на челу са Игором Голубовићем да прода пет вијекова стару воденицу Манастира Свете Тројице – истурајући чак и фамозни купопродајни уговор као наводни доказ о општинском власништву предметног објекта, протумачен је искључиво као континуитет антицрквеног дјеловања актуелне власти, која своје идеолошко-политичко упориште црпи из послијератног комунистичког система.

Игор Голубовић / Фото: РТЦГ

Из пљеваљског Одбора за одбрану светиња позвали су предсједника Општине Пљевља Игора Голубовића да врати отету имовину Манастиру Свете Тројице и да се „окане млаћења празне сламе“, износећи, притом, читав низ историјских доказа који су похрањени у архиву Манастира, а који указују да је воденица на Брезници била у манастирском власништву.

Конфискација имовине СПЦ у Пљевљима после Другог свјетског рата

Међутим, оно што је посебно интересантно јесте управо поменути континуитет и милитантно атеистичко наслеђе које баштине представници актуелне власти.

Стога, антиуставно слово Закона о слободи вјероисповијести није ништа друго него правни наставак „Закона о аграрној реформи и колонизацији за територију Федералне Црне Горе“, који је донијет 29. новембра 1945. године, а према коме „земљишни посјед: цркава, манастира, вјерских установа и свих врста задужбина свјетовних и вјерских“ постаје имовина Федералне Црне Горе, осим законског минимума.

Манастир Света Тројица у Пљевљима, фото: Митрополија

Тако је одлуком Среске пољопривредне комисије од 10. марта 1946. године од Манастира Свете Тројице отето нешто више од 755 хектара шуме, ораница и ливада, остављајући му, заузврат, каменити и шумом зарасли и неприступачни терен – тачније, 11 хектара и 45 ари неквалитетног земљишта. Међу остављеном имовином нашли су се и 4 вола, 16 оваца, 3 свиње, 10 кокошака, 2 плуга, по троје вила и грабуља и слично.

Особе које су учествовале у раду ове комисије били су: Владо Стијеповић, Касим Бајровић, Хашим Ченгић, Милан Голубовић, Спасо Лаловић.

Један од првих који је обрадио и публиковао документацију Земаљског аграрног суда похрањену у Државном архиву Црне Горе на Цетињу, био је покојни историчар Предраг Вукић, чије изводе вам стављамо на увид.

Првобитну Одлуку среске комисије, којом су биле конфисковане и двије воденице/млина на Брезници, након жалбе коју је уложио испред манастирске управе јеромонах Арсеније Поповић, преиначио је Земаљски аграрни суд, признајући Манастир за „вјерски објекат већег значаја“ и остављајући му по 30 хектара шуме и исто толико ливаде и оранице.

Манастир Дубочица

Надаље, на удару комунистичког система нашао се и Манастир Дубочица, коме је, такође одлуком Среске пољопривредне комисије од 24. марта 1946, од укупно 16 хектара и 30 ари њива и ливада, одузето чак 15 хектара и 25 ари земље, остављајући Манастиру парче земље које се налази у његовој непосредној близини. И у овом случају, актери су били, малтене, исти: Владе Стијеповић, Касим Бајровић, Милоје Поповић, Милан Голубовић.

Скенирану архивску грађу о манастиру Дубочици, послали су нам наши редовни читаоци:

Литије најбоља одбрана Светиња и о. Саше Јањића

У недјељу, 21. јуна, иза прописаних 199 учесника литије, кренуле су хиљаде грађана Пљеваља и тако послали поруку актуелном режиму да одустане од депортације о. Саше Јањића, али и осталих свештеника.

Главном градском улицом која носи име по Краљу Петру I Карађорђевићу, продефиловала је, вјерованто и најдужа тробојка у Црној Гори.

Присутном народу се обратио о. Гојко Перовић.

Пљевља прексиноћ, застава дуга 200 метара

Подсјетимо, претходних мјесеци, пљеваљску литију су предводили епископ милешевски г. Атанасије, епископ будимљанско-никшићи г. Јоаникије и митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Обраћајући се окупљеним Пљевљацима, владика Јоаникије, је рекао да су Пљевља, сходно броју становника, најмасовнија када су у питању литије.

Пљевља

Преузето са: https://www.in4s.net