Прослава јубилеја 770 година од оснивања манастира Морача, која је у суботу 3. септембра 2022. године, почела Свечаном духовном академијом у Дому културе у Колашину, настављена је у недељу 4. септембра црквено-народним сабрањем у манастиру Морача, које је почело Светом архијерејском литургијом коју је служио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење Његовог преосвештенства Епископа милешевског г. Атанасија, свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће вјерног народа.
Након прочитаног јеванђелског зачала сабранима се ријечима поуке обратио Преосвећени Епископ Атанасије, истичући да сви ми желимо да освојимо своје мјесто у животу вјечноме, да вјечно живимо и на то нас Бог позива, као и на испуњавање Његових заповијести. Као круцијално навео је да је потребно бити у заједници са Богом, себе потпуно предати Богу:
“Па што буде са Богом нека буде и са нама, а знамо да је Христос Господ наш распет на крсту. Све пролазити са Њиме, кроз смрт, бити распет, али са Њиме! Ако тако пролазимо, ако тако свој живот повежемо са Њиме онда ћемо и вјечно живјети и не само то, него Бог може потпуно да се ослони на нас и да кроз нас као своје сараднике, испуњава Свој концепт о животу, о свијету, то јест да изграђује Царство небеско – да до краја уништи законе смрти који владају и искоријени гријех и принципе гријеха у овоме свијету.”
Зато Христос одговарајући младићу из данашње јеванђелске приче на питање: „Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вјечни”, каже: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.” Дакле, објаснио је Владика Атанасије, ако хоћеш да будеш савршен одлијепи се од свега што те к земљи вуче и што те ограничава, одреци се од свега, иди гдје си положио своје срце.
“То богатство, тога се одреци, то подај другима, а ти за мном да идеш, па шта буде са мном то и с тобом. Зато нас апостол Павле упозорава и подсјећа и позива на Јеванђеље које је он читао, а која се коријени у смрти и Васкрсењу Христовом. Апостол Павле као да се размеће, као да се хвали како он познаје Христа распетога и васкрслога, а није то ради похвале, него говори одакле смо ми поникли, на чему почивамо, на чему почива наш живот. Јер сва сила животна јесте из тог увјерења да је Христос васкрсао, из доживљаја и Њега васкрслога. Зато апостол Павле толико опширно и говори о доживљају Христа васкрслога и подсјећа, упозорава, усмјерава нашу мисао на та искуства Христа васкрслога”, бесједио је Владика Атанасије, подсјећајући на данашњи прочитан Апостол.
Апостол Павле у својој посланици Коринћанима каже да се васкрсли Господ јавио Кифи, мироносицама, Дванаесторици, потом се јавио одједном више од пет стотина браће, свима апостолима… Јавио се, како је објаснио Преосвећени Епископ Атанасије, апостолима на којима почива Црква, којима ће повјерити мисију, да наставе Његово дјело, онима који су друговали, пријатељевали са Њиме, онима који су Га пратили, који су били спремни да Му се предају, који су га вољели, а не Понтију Пилату који Га је осудио на смрт.
“И не само они из онога времена да су имали искуство Њега живога и васкрслога, него кроз сва времена, све вјекове ми Га доживљавамо живога и васкрслога и само на таквима почива Црква. И ево ово мјесто свједочи о томе. Овај свети храм који сада памти 770 година свога живота и свога свједочења о Христу и распетоме и васкрсломе, јер ми доживљавамо, и треба да доживљавамо, цјелокупнога Христа, а Он није само васкрсли. Он је прошао кроз смрт и са Њим смо у подвигу крста и у слави Васкрсења и све то заједно чини нас непобједивима.”
Онда се показују и дјела, подижу се свети храмови, проповједа се Христос на свима просторима и у свима временима, објаснио је Његово преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије и честитао овај велики јубилеј домаћинима:
“Тако имамо и радост Христа побједитеља, Христа васкрслога, која нас чини моћнима и ту радост честитамо сада и Високопросвећеном Митрополиту Јоаникију. Честитам ту радост и његовим сарадницима у истом дјелу, свима свештеницима, свештеномонасима, монасима, монахињама, браћи и сестрама, свима вама присутнима! Зато смо се и сабрали овдје да допуњавамо, проширујемо ту радост и тај доживљај Христа васкрслога. Нека ова слава и ово искуство трају вјечно и на овом простору и на свима просторима, како што рече Господ наш и заповједи: идите до краја васељене. Да о томе говоримо, о томе свједочимо и да оприсутњујемо Царство вјечно небеско у времену и на простору. Христос Васкрсе!”
На крају Свете службе Божије Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је честитао велики јубилеј – 770 година од оснивања манастира Морача, подсјетивши на једну од многих легенди из дуговјековне историје ове древне немањићке светиње. Наиме, сачувано је предање да је овдје кнез Стефан Немањић, унук Немањин, син Вуканов, синовац Светога Саве, једном приликом видио да ноћу пада Небеска свјетлост и да се пале свијеће на крушковом пању у бујноме лугу те да је кнез Стефан у томе препознао Божије знамење. Надахнут Духом Светим почео је да зида своју задужбину и благовремено је завршио и украсио, а на оном мјесту гдје је падала свјетлост, гдје је био крушкови пањ, постављена је Света трпеза овога Светога храма.
“Имамо још неколико легенди веома лијепих и значајних, али мени се овај детаљ учинио посебно значајним, да је овај свети храм осијан свјетлошћу још прије него што је настао. Да је Бог од давнина одредио да ово мјесто буде свето и да се овдје подигне храм Успенија Пресвете Богородице, гдје ће се непрестано у Божијој милости и свјетлости обављати Свете службе Божије, приносити Господу Богу славословља и благодарења, гдје ће се вршити Свете службе Божије, гдје ће Дух Свети непрестано силазити на Свете дарове које Му приносимо, да би се ми на такав начин, приносећи дарове Богу приближили и Њему угодили и да би Божија благодат и милост кроз Свете тајне Христове нас освећивала, оплемењивала, обједињавала, да би нас непрестано чинила Црквом Божијом”, бесједио је Митрополит.
Истакао да је да је од првобитне немањићке грађевине остала архитектура овога светога храма и најљепше фреске, а морачка фреска Светога пророка Илије је једна од најљепших фресака овога светитеља и пророка:
“И није случајно, јер Свети пророк Илија, као народни вођа и духом Божјим просвећен, дјеловао је вијековима прије Христа, али и вјековима послије Христа, и настанио се овдје у манастиру Морачи да надахњује и монахе и игумане и добротворе и приложнике. Слава овога првобитнога храма сијала је преко 200 година, али је привремено била замрачена у вријеме турске окупације. Међутим, послије обнове Пећке патријаршије, обнови се и манастир Морача. Бог даде игумана Тому и кнеза Вукића, који обновише ову светињу, обновише немањићко ктиторство и стваралачки дух, дух слободе, вјере и љубави улише у све њихове потомке до дана данашњега.”
Нагласио је да је морачка светиња кроз вјекове живјела пуним животом, стварала и свијетлила своме народу и у вријеме турскога ига, захваљујући и трудовима њених игумана и монаха, али и пажњи и заступништву Пећких патријараха, који су овдје редовно долазили и помагали.
“Манастир Морача, као што и приличи, била је велики ослонац Пећке патријаршије, односно Српске православне цркве и у њеној прошлости, али и данас, а тако ће бити, даће Бог, и убудуће. Ово је било саборно мјесто не само монаха и српских архијереја него и великих знаменитих српских умјетника, фрескописаца и књижевника”, казао је Владика и посебно издвојио иконописца попа Страхињу Будимљанина, који је насликао чудесну фреску (почетком 17. вијека) Премудрост Божију као Христа са седам дарова Светога Духа. Нагласио је да ако има ликовне представе за овај јубилеј, за ову пуноћу времена од 770 година, онда је то та пуноћа Светога Духа са седам дарова Духа Светога живоноснога.
Истакавши да је српски народ показао снагу карактера и силу духа те је остао непобједив и у вријеме турске окупације, јер његов дух није клонуо него се стално обнављао и доносио плодове, Митрополит је поучио сабране да се његујући духовност, писменост, културу умјетности достиже духовна слобода из које се рађа и слобода у грађанском смислу ријечи:
“Из духовности и културе манастира Морача синула је варница слободе из које се запалила бакља слободе у вријеме Карађорђевог устанка и вријеме Светога Петра Цетињскога. Имамо велике јунаке Карађорђеве и Светога Петра из ових крајева, међу њима неколико морачких игумана заједно са војводом Мином Радовићем и сердаром Мијатом Дуловићем и војводом Миљаном Васојевићем и баном Новицом Церовићем и многим другима.”
По његовим ријечима када се осврнемо на прошлост манастира Мораче и племена Мораче и Роваца, али и ширу заједницу са Жупом Никшићком, Пиперима, Бјелопавлићима, Пјешивцима, Планом, Колашиновићима и Васојевићима, видимо да је манастир Морача било свенародно огњиште духовности и културе, памћења, ослонца и онда је јасно како се то догоди да баш из овог племена добијемо витезове вјере и слободе у новије вријеме: Патријарха српског Гаврила (Дожића) и Митрополита Амфилохија (Радовића):
“Даће Бог да манастир Морача и убудуће рађа такве синове и такве народне и духовне вође! Наравно, овај велики јубилеј од 770 година треба најприје да заблагодаримо Богу на Његовој милости коју непрестано излива на ову светињу, који је даровао духовну силу нашим прецима да ову светињу сачувају да је украшавају, али како су они њу пазили и украшавали, тако је и она њих пазила и хранила и његовала. Тако ћемо и ми убудуће радити уз благодарност Богу на Његовим превеликим даровима, на овој свјетлости која просјеца таму наших искушења и увијек нас изводи на пут Христов, пут Јеванђеља.”
На крају је поручио да када славимо овакав јубилеј – 770 година од оснивања манастира Морача (1252-2022) имамо предокус свеопштег васкрсења, измирења и вјечне радости у Христу Господу и да треба да отворимо своја срца, да примимо Божију благодат и милост, али и да отворимо своја срца да примимо и једни друге.
“Да разлике међу нама, које су природне, а и потребне и благословене, не буду разлог за раздоре, свађе, него да буду разлог за разговор, за дијалог и за договор, па и оних који различито мисле. То очекујемо и од наших народних вођа из овог времена који воде народ Црне Горе, да никада не прекину дијалог, да увијек оставе мјеста за договор, мислећи на опште добро. Наравно, ово говоримо у неком општем смислу и значењу јер договор је потребан у свакој породици и заједници, а наше је да се молимо Богу за мир и слогу, братску љубав и за љубав међу различитим људима и вјерама. На такав начин показујемо да смо људи Божији, да имамо љубави у своме срцу, да има љубави Божије међу нама”, закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Потом се Митрополит Јоаникије захвалио на труду и љубави ранијем пароху морачком о. Обрену Шарићу, који је 16 година овдје служио, а сада иде на нову дужност, а новом пароху о. Петру Милутиновићу, коме је ово прва служба, пожелио успјеха у свештеничкој дужности.
Поводом јубилеја – 770 година од оснивања манастира Морача, отац игуман Рафаило, као старешина манастира, одликовао је добротворе ове светиње и оне које увијек подржавају. Захвалнице су уручене: г. Андрији Мандићу из Подгорице, др Мирку Поповићу из Подгорице, г. Александру Дожићу из Колашина, г. Пеђи Михајловићу, архитекти из Подгорице, г. Радовану Радовићу, пјеснику из Подгорице, Павићу Радовићу из Подгорице, г. Вулу Дожићу из Врујаца, г. Миодрагу Влаховићу из Колашина, г. Горану Радовићу из села Баре, г. Петру Булатовићу из Колашина.
На крају подсјетивши да се на данашњи дан игуману о. Рафаилу навршило 41 година од како је старешина ове обитељи, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије му је честитао и пожелио многа и блага љета:
“Нека му буде на здравље и спасење и на многа љета! Да му заблагодаримо на свему, на огромном труду, великој пажњи и љубави коју је уложио у ову светињу, а то ће остати записано у историји овога манастира. На многа и блага љета оче игумане!”
У наставку сабрања уприличен је богат културно-умјетнички програм и трпеза љубави.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
Извор: Митрополија црногорско-приморска