У понедељак 22. новембра 2021. године из храма Светих апостола Петра и Павла у Сјеници молитвено је испраћен упокојени парох пожешки протојереј Војко Михајиловић. Свету заупокојену Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије уз саслужење 12 свештеника и 2 ђакона из епархија Жичке и Милешевске.
Након Божанске Литургије Епископ Атанасије служио је опело почившем проти Војку А саслуживало је преко 50 свештеника из више Епархија Српске Православне Цркве. Поред супруге и ћерки, родитеља, браће, многобројне родбине, ту су били његови школски другови из Призренске богословије, свештенослужитељи из Пријепоља, Пљеваља, Ариља и Пожеге као и многи његови парохијани из места у којима је служио Богу и своме роду.
Речима утехе Епископ се обратио ожалошћеној породици и свима присутнима: – Данас смо сви на губитку, сви који смо овде, а и многи други који са нама нису овде физички. На губитку су сви они који су упознали уснулога служитеља Божијег протојереја Војка, јер ми га испраћамо са ове позорнице живота. И нису на губитку само његове ћерке и његова часна супруга. На губитку су његови саслужитељи који су се њим учили у Призренској богословији а и ја који сам имао част да будем његов учитељ, тамо у Богословији. На губитку су сви парохијани, они из Милешевске епархије и они из Жичке епархије, где је служио протојереј Војко.
– У овом тренутку бола ми се трудимо да разборито и реално сагледавамо ово што се догодило и кроз шта пролазимо. И кад реално сагледавамо долазе нам зраци радости и утехе. Јер, ево пре свега видимо да је протојереј Војко уснуо борећи се и трудећи се на њиви Господњој, као слуга Христов, служитељ Божији. И ми се одмах сећамо како је Господ наш Христос изабрао себи служитеље да проповедају Његову реч, да говоре о Њему и Његовом делу, најпре Апостоле а касније кроз сва времена, Господ је бирао себи служитеље, настављаче дела Светих Апостола. И сви су били задовољни зато што су на делу Божијем. Међу тим настављачима јесте и брат наш, саслужитељ, протојереј Војко. Радећи на Њиви Господњој исто то дело првих Христових ученика он је своју душу предао Богу.
– Иако је наш брат Војко прерано отишао можемо рећи да је то један достојанствен, чак привилегован, начин одласка. Јер је уснуо радећи дело Господње, трудећи се да испуни оно на шта га је Бог изабрао.
– Сви они који су познавали проту Војка имају само лепе речи о њему јер је живео достојно човека, хришћанина, служитеља Божијега. И сам овај скуп, који испраћа протојереја Војка, сведочи о Христовој победи, о победи Христове науке о љубави. Јер, овде видимо сабране школске другове протојереја Војка, служитеље, сатруднике, свештенике из много Епархија наше Свете Цркве, који су дошли да га испрате.
– Господ наш Исус Христос има одговор за све ово што се догодило, за ово испраћање са животне позорнице уснулога. Господ је надјачао оно што поражава нас, надјачао све људске слабости, све тешкоће живота, надјачао и највећег човековог непријатеља – смрт. Васкрсао је и чини живим свакога ко је у животној заједници са Њиме, ко је у Његовој близини, ко живот проводи са Њиме. Господ наш, у данас прочитаном одељку из Светог Јеванђеља, каже да је дошао да испуни вољу Оца Свога Небескога овде на земљи, међу нама. А воља Оца Његовога јесте да све људе које му је Он дао и који верују у Њега сачува, да нико ко верује у Њега не пропадне него да има Живот Вечни. Господ нас чини јакима у овом животу и потпуним победницима о Васкрсењу мртвих када ће све дозвати поново у пуноћу Живота и вечно настанити у Царству Своме.
– Поносни смо што смо познавали оца Војка. Жао нам је што тако рано одлази, али, испунио је своје дело на које га је Бог изабрао. Нека је вечан покој блаженоупокојеном брату и саслужитељу нашем протојереју Војку, додао је на крају Епископ Атанасије.
У име Епископа жичког г. Јустина изјаву саучешћа породици уснулог протојереја Војка прочитао је архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић: – У тренуцима жалости за њим и губитком за његове ближње, утеха нам је то да смо сигурни да се достојно припремио за одлазак из овог привременог у вечни живот, достојанствено и часно послуживши Цркви Христовој, као истинити пастир словесног стада и оставивши за собом своје најмилије. Његовој породици изражавамо наше најдубље саучешће, са молитвом да га Господ настани тамо где нема болести ни жалости него где је бесконачни живот са свима светима.
Протојереј Драган је потом кратко додао: – Драги оче Војко, нећемо те пуно задржавати јер ти журиш Господу твоме и нашем. После три дана туге и жалости, ове Свете Тајне и молитвословља нас отрежњују у казују нам да нема туге ни жалости. Из твоје Сјенице си пошао, преко Призрена, врлетног Јавора, до жупног Пријепоља, плаховите Таре, потом до најузвишенијих села ариљске општине и до питоме пожешке котлине. И опет, ево данас у твојој Сјеници телом, а надамо се, духом са Господом и Свима Светима. Моли се за нас а ми остајемо дужни, твоји многи пријатељи, парохијани, твоја браћа свештеници, да се свако на свој начин одужи теби према твојој породици која је остала иза тебе. Вечан ти спомен и Царство Божије.
У име генерације Призренске богословије, са којом је отац Војко провео најлепше школске године живота, од свог школског друга опростио се протојереј Горан Стојановић: – Тежак и крстоносан је био пут оца Војка. То најбоље зна његова породица која је данас ожалошћена. Али исто тако његов пут је био и спасоносан јер је млад грабио блага на небу а не на земљи. Са својом породицом, браћом и родитељима, изграђивао је малу Цркву а сада је у Небеској Цркви заједно са анђелима. Радовао се доласку свога још нерођеног сина али је остао у уверењу да ће бити бољи и часнији од њега.
Након опела и опроштаја, испред храма Светих Апостола формирана је колона у којој су земни остаци протојереја Војка Михајиловића пренети до сјеничког православног градског гробља. Ту на месту где је његово тело предато земљи, од свог љубљеног тате опростила се Војкова млађа ћерка Кристина речима пуним туге због губитка вољеног родитеља али и речима поноса на часног, оданог и пожртвованог свештенослужитеља Цркве Христове.
Војкова браћа, свештеници Душан и Мирослав у име својих родитеља, Војкове супруге Зорице, и у своје лично име, захвалили су се пре свега Епископу Атанасију што је нашао довољно времена и показао довољно пастирске љубави да дође и са свима скупа молитвено испрати њиховог брата у наручје Божије. Благодарност су исказали и свим свештенослужитељима, парохијанима, познаницима, рођацима и комшијама који су данас у оволиком броју дошли да пруже речи утехе породици новопрестављеног слуге Божијега протојереја Војка Михајиловића.
Вечан ти спомен блаженства достојни оче Војко!