Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије дочекао је у четвртак, 7. септембра 2023. године, у манастиру Милешеви групу сестринства манастира Свете Лидије из места Аспровалта у Грчкој. Са Епископом Атанасијем, сестрама манастира Милешеве и свештенством Епархије, госте из братске Грчке дочекао је и Председник општине Пријепоље г. Драго Попадић са сарадницима.
Након дочека, поздрава и благослова Епископ Атанасије је госте повео у храм где их је поздравио топлим речима добродошлице: – Нама је велика радост што имамо прилику да се сусретнемо са нашом браћом и сестрама из наше братске Грчке. Ово је сусрет хришћана у њиховој мисији, у Христовом делу.
– Може нас спасити само оно што је Христос показао спасоносним, а то је љубав коју је и проповедао и заповедио, на коју је позвао, коју је Он показао, посведочио и оставио као средство и пут спасења.
– Ко љуби Бога оспособљен је, и не може одолети томе да љуби и ближњега свога. Монаси су имали једну од најтежих борби: како више показати љубав, потпуно се усмеравајући ка Богу или нешто одлити од тога па ту енергију разлити по овоме свету, из љубави према ближњему, према онима које Бог такође воли и за које је наменио да буду вољени и којима жели спасење. Они који пишу о томе изражавају то прикладним речима: Борба између пустиње и града, борба између идеала потпуне усамљености ради пребивања са Богом и идеала који се остварују делатним милосрђем, делатном љубављу.
– Црква мора да се показује јача од света у свим временима, на свим просторима, свуда где она постоји, из два разлога. Прво, да свет њу не би преплавио, уништио, а друго, да би она могла деловати на свет позитивно, на преображавајући начин, и служити свету на тај начин.
– Манастир Свете Лидије из Аспровалте показао је ту умешност успешно. Комбинација љубави према Богу и према ближњему. Остваривања и једних и других идеала. Оних који се стичу из потпуне усамљености са Богом и делатне љубави, као што се слажу у својим активностима две руке, десна и лева, и складно обављају један исти задатак.
– Познајући сестринство манастира Свете Лидије, ми Срби смо схватили да они могу остварити оба идеала. И онај који се остварује само са Богом у молитви, задобијање благодати Духа Светога, а такође и да без опасности служе свету, да не буду потопљени светом.
Владика је још једном подсетио на огромну добротворну делатност сестара манастира Света Лидија из Аспровалте: – Када је српском народу било најтеже, у задње време, јер је било много таквих времена, за време овог задњег рата, наш братски грчки народ, и посебно манастир Свете Лидије, показао материнску и очинску љубав тако што су својим добрим делима помогли многим рањеницима, младима, тамо прихватили децу која су у својој отаџбини остала без родитеља, у свим крајевима бивше Југославије.
– Сестринство манастира Света Лидија, са својим духовницима, оспособљавало је те малишане да на здрав и безопасан начин даље наставе свој живот.
Као мали израз захвалности, у име сестринства манастира Милешеве, и пуноте Епархије милешевске, Епископ Атанасије је овом приликом сестринству манастира Света Лидија доделио Орден Белог Анђела Првог реда.
Архимандрит Никанор, духовник манастира Света Лидија и предводник ове групе поклоника најтоплије се захвалио Епископу Атанасију, монахињама манастира Милешеве и свим вернима на срдачном дочеку и речима љубави које су данас добили и доживели у овој древној српској светињи: – Центар Јеванђеља је љубав. То је она љубав на коју смо сви позвани да покажемо, она љубав која живи у манастирима, која је темељ свих манастира, али, то је она љубав која је сам Бог, јер Бог јесте љубав.
– У пракси љубав се показује тако што ако је неко наг обуците га, ако је неко гладан нахраните га, ако је неко жедан напојте га, ако је неко странац или болестан примите га у свој дом. То је у пракси радио блаженопочивши архимандрит Теофил, игуман манастира Света Лидија, који је за време ратова и проблема на овим просторима, ту децу која су страдала примао и показивао према њима управо такву љубав.
– Када је старац Теофил примио сву ту децу и показао своју велику љубав према њима, немојте мислити да и сва та деца нису показала своју огромну љубав према њему. Најбољи израз те љубави јесте био осмех те деце који су они упућивали, како оцу Теофилу тако и сестрама које су бринуле о њима. Та деца су само тај осмех имала и то су давала несебично.
Архимандрит Никанор се још једном захвалио на свему што ових дана, на њиховом путу по Србији, доживљавају и добијају и поручио да ћемо сви увек бити у њиховим молитвама.
Епископ Атанасије је драге госте провео кроз манастирски храм и заједно са милешевским монахињама показао им све духовне вредности које красе ову свету обитељ. Након обиласка храма сви заједно су пошли до свечаног манастирског салона на краћи одмор и послужење а потом је Преосвећени свима, уз благослов, уручио по један скроман поклон у знак сећања на данашњи сусрет.
Милешевско монашко сестринство припремило је у манастирској гостопримници заједнички ручак за све драге госте. Пре испраћаја на пут монахиње су гостима показале и милешевску ризницу па су тако заокружиле ову њихову посету нашем древном славном манастиру који са поносом сведочи о православној историји овога краја дугој преко осамсто година.
Поздравне речи Епископа Атанасија можете послушати овде: