У славу Божију и у част Светог великомученика Прокопија, у Великој Жупи код Пријепоља у уторак, 21. јула 2020. године, прослављена је храмовна слава. Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Божанску Литургију уз саслужење протојереја Николе Перковића, протонамесника Владе Лазића и ђакона Ивана Савића.
Честитајући старешини храма протојереју-ставрофору Богдану Кувељи али и свим парохијанима жупске парохије славу, Епископ Атанасије је похвалио њихову љубав коју показују према Богу и Цркви Његовој кроз старање у чувању и уређењу храма Божијег: – Сабрали смо се данас овде на овом светом месту да будемо сви заједно, цела Црква Божија. Господ тако жели, да чинимо јединство са свима хришћанима православним. А данас сви заједно прослављамо једнога од најхрабријих, једнога од најбољих, Светог великомученика Прокопија који сија као звезда на небу. Кроз толико времена, кроз толико векова, његов спомен сјаји. Такав је био Свети Прокопије у оном времену, али и кроз време до дана данашњега.
Преосвећени Епископ Атанасије је укратко подсетио на житије Светог Прокопија и на време у ком је он живео: – Време кад је он живео било је тешко за организовање хришћанског живота, јер је свет био незнабожачки, потонуо у заблудама. У то време бити хришћанин значило је бити мимо света, јер је свет другачије живео. И тај другачији свет је физички био јачи, јер је и римски цар био незнабожац. И његови су били сви војводе, сенатори и сва друга власт.
– У том времену требало је бити храбар, и мудар да би се човек одржао у хришћанској вери. Мудар да би знао истину, а истина је са Христом, али и храбар, јер ако човек живи хришћански биће истиснут из друштва. Сав остали незнабожачки свет се плашио хришћана и зато их је стављао на разне муке. Свети Прокопије је био војвода али и хришћанин, и незнабошцима је било јако стало да сломе његову храброст и његову веру. Но он је све храбро истрпео. Свети Прокопије је показао велику храброст и чврстину вере па је Бог кроз њега пројављивао своју моћ. А они који су посматрали мучење Светог Прокопија и видели његову толику снагу, и сами су прилазили вери и постајали хришћани.
– Сви ти светли примери храбрости, вере и љубави према Богу нама сјаје до данашњег дана и зато ми њих славимо. Спомен њихов служи нам за укрепљење и они су наши представници пред Богом. А ваш труд, драга браћо и сестре, на уређењу овога светог храма представља ваш принос пред Богом, израз ваше љубави према Богу и угоднику Његовом Светом Прокопију, и то ће Бог и наградити. Наставите тако, да се заједно молимо Богу и Њему исказујемо нашу љубав, слогу и јединство. А Бог ће од себе дати нама здравље и спасење, охрабрио је Епископ Атанасије присутне.
Након заамвоне молитве присутни су, предвођени Епископом Атанасијем, пошли у трократни опход око светог храма, а затим је испред храма узнесена молитва благодарности Богу и у част Светог Прокопија и освештано славско жито и пререзан славски колач.
Домаћин овогодишње славе, г. Живко Цупарић из Велике Жупе са својом породицом је приредио послужење за све присутне које је било постављено у порти храма. За домаћина наредне године пријавио се г. Миодраг Лазаревић из Велике Жупе, са својом браћом.
Због поштовања мера заштите од заразних болести све је ове године било скромнијег обима али то није умањило радост сабраних верника да могу заједно узностити благодарност и молитве Богу и Његовом угоднику Светом великомученику Прокопију.