Духовне свечаности поводом обележавања ктиторске славе манастира Светог Николаја у Прибојској Бањи, Светог краља Стефана Дечанског, почеле су у среду 23. новембра 2022. године свечаним празничним бденијем које је служио Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије са више свештенослужитеља, у присуству великог броја верног народа.
Сутрадан, Његово Преосвештенство Епископ милешевски служио је Свету архијерејску Литургију а саслужитељи су били су настојатељ манастира Успења Пресвете Богородице у Сељанима код Пријепоља игуман Петар, настојатељ манастира Свете Тројице код Пљеваља игуман Зосима, настојатељ манастира Светих Козме и Дамјана на Воденој Пољани код Нове Вароши јеромонах Матеј, настојатељ Богородичиног манастира Подмаине код Будве јеромонах Рафаил, парох прибојски јереј Милорад Петровић, парох бањски јереј Ненад Тешић, протођакон Иван Савић и јерођакон Калист из Светониколајевског манастира у Ријеци Црнојевића.
Литургијска радост увећана је молитвеним учешћем монаштва из Митрополије црногорско-приморске: монаха манастира Подмаине, као и монахиња из манастирâ Савина Главица у Грбљу и Брскут код Колашина.
Након заамвоне молитве освештани су славски дарови и преломљен славски колач које је припремио настојатељ манастира Бања јеромонах Јован.
По отпусту Преосвећени је поздравио сав сабрани верни народ и, честитајући празник свима, произнео пастирску беседу у којој је између осталог рекао: – Данас празнујемо оне које је Бог поставио да нам светле и да нам показују пут. Славимо свете обрасце, примере, учитеље Живота, живљења хришћанскога, који је ка спасењу, ка Царству Небескоме. Наш универзални Учитељ, Учитељ у свему, јесте Господ наш Исус Христос, а наша учитељица живота јесте Црква Његова која је увек пуноћа Њега. Она је пуноћа благодати, пуноћа живота и пуноћа знања.
Владика је потом истакао неколико детаља из живота Светог Стефана Дечанског које су нам у овом тренутку можда најпотребније да их сагледамо, најпре нагласивши његову оданост Христу, преданост Богу, рекавши: – Он је Бога живо доживљавао, имао заједницу са Њиме. Бог је за њега његов блиски, у кога је он имао поверење, и зато је он био потпуно предан Богу у том поверењу према Њему, и спреман да буде Његов слуга у свему.
– Најбитније је да знамо да смо Христови, било да успевамо у нечему, било да страдамо, али да знамо да смо Христови, да Христу живимо. Да се сећамо онога што је рекао Апостол Павле: Христос треба да расте а ја да се умањујем.
– Они који се огорчавају због неких лоших доживљавања од стране својих ближњих, они су у великој опасности да се одметну од Цркве, да се одметну од своје братске заједнице и да постану онда потпуно непријатељи својој браћи и Цркви.
– Свети Стефан Дечански је ишао по оној лествици беседе Христове на Гори. Он је искористио сва она страдања и оне теснаце живота као школу врлине, у смирењу. Постао је још више кротак, разгоревала се љубав у њему према Богу, више је у себе примао искуство целе Цркве, и кроз то богаћење Христом он је постао и бистрији умом, јачи вољом, и данас његове мошти чудотворе, и из близа и из далека, кад год се ми њему умом и срцем приближимо он делује у нашем животу, истакао је Епископ Атанасије позвавши да сви погледамо, из житија Светог Стефана Дечанског, све те његове богољубиве, христољубиве и братољубиве особине.
Овом приликом Преосвећени је, за показану љубав према Српској Православној Цркви а посебно према манастиру Бањи, уручио високо одликовање Епархије милешевске, Орден Белог Анђела трећег реда г. Зорану Бјелићу из Кратова.
Евхаристијско сабрање је потом настављено за трпезом љубави.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: