Слава храма Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља, у Џурову код Пријепоља, свечано и молитвено је прослављена у уторак 7. јуна 2022. године. Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је у џуровској светињи Свету архијерејску Литургију. Саслуживали су настојатељ манастира Успења Пресвете Богородице у Сељанима код Пријепоља игуман Петар и ђакон Радан Драгутиновић.
Након трократног опхода око светог храма Епископ је освештао славске дарове које је припремио домаћин овогодишње славе г. Љубенко- Љубиша Бабић.
Удивљен лепотом предела и богобојажљивошћу народа овога краја Епископ Атанасије је у својој пастирској беседи рекао: – Све што је везано за Господа Бога нашега и за Светитеље Његове, све је препоручено нашој пажњи и нашем памћењу, поклоњењу, целивању, поштовању, па тако и успомена на Светог Јована Крститеља. А данас бисмо највише знање препоручили нашој заједничкој пажњи. Знање је важно, и то не познавање било чега него правих ствари, ствари потребних за живот. Постоје људи који многе ствари познају а опет пропадају, јер не познају праве ствари, праве чињенице. Праве чињенице, праве ствари је потребно познавати, држати их и уважавати, и по њима се управљати. А најважније ствари садржане су у Светом Писму, у Символу вере који смо и данас читали, у Божанској Литургији коју смо данас служили, овде, на овом предивном простору.
– Потребно је, осим овога, познавати и поредак наше Српске Цркве Православне. Сва Црква Православна је устројена по разумном поретку. Ми не живимо у хаосу, у нереду, него све има свој поредак. Тај поредак наше Цркве, њено устројство, смо наследили од Светог Саве. Ми можемо опстати као народ само ако се држимо поретка, дисциплине, коју је Свети Сава засновао и оставио нам у наследство, да се ње држимо и да њу чувамо. Они који се нису држали те дисциплине отпадали су и постајали нешто друго.
– Посебно позивам вашу пажњу на ово што смо чинили овде, испред храма. Шта смо радили? Секли смо један колач, један хлеб смо окретали, сви заједно. И то баш то и значи, да смо заједно, да се од једног хлеба хранимо, да смо једне вере, једно биће. Онај ко је засновао славу, српску православну, он је то имао у виду. Од једног хлеба једемо, једним хлебом се причешћујемо, да бисмо осетили да смо једно биће, да живимо у једној вери, нади, љубави, у слози. Ово звоно које чујемо у храму зове нас на једно дело, да се овде сабирамо, у једном храму, да се молимо Једном Истинитом једином Богу и да постанемо један народ, једно биће.
– Господ наш је рекао: Чините један другога већим од себе, а не да једни друге рушимо. Зато што смо браћа, и на то смо призвани да будемо.
Владика се, са тугом, осврнуо на једно дело за које је чуо да се на нашим просторима догађа: – Овај наш простор, и поред све ове лепоте, изложен је пустошењу. Јер, многи продају своја имања, а никако није добро продавати овакве предивне просторе. Ово су простори чувани бригом наших предака и ми смо дужни то наставити, и ове просторе оставити у наследство нашим потомцима, истог рода и племена, исте вере и надања. Нека нас све Господ оснажи и умудри у том делу, поручио је Преосвећени присутнима.
Епископ је изразио посебну пастирску захвалност домаћину овогодишње славе нагласивши да је величина његовог дела управо у томе што он своја материјална добра користи да помогне сабирање и окупљање православног српског народа на овим нашим, већ опустошеним просторима.
– Ови предивни простори јесу наши али се полако празне. Потребно је да се окупљамо, да се сабирамо око наших светиња, да учвршћујемо нашу слогу, нашу хришћанску љубав и јединство. Наравно, за то су, осим добре воље, потребна и материјална добра. Потребно је изградити добре путеве до наших села, наших богомоља, наших имања. У томе у великој мери зависимо од добрих људи који имају добру вољу и добру свест, да помогну да се окупљамо и обнављамо наша запустела села.
– Наш добри домаћин Љубиша, својим делом, допринео је да се овде, код ове наше светиње, окупимо, да се заједнички помолимо Творцу и нашим прецима, да нас укрепе и оснаже да остајемо и опстајемо на овим просторима, у ово тешко време.
– Можда јесмо материјално сиромашни али смо зато духовно богати. Зато ће се увек наћи добрих људи који су спремни да помогну, да финансирају, да подрже, и на такав начин омогуће, овакве сусрете, на овим нашим брдима која су нам изузетно важна, поред наших светих храмова. Да бисмо овде остали и опстали потребно је много тога да се уради. Конкретно овде у Џурову, добар пут, вода, струја. За све то треба доста средстава, али пре свега, добре воље, и жеље да се помогне свом народу, подсетио је још једном Епископ Атанасије све нас, православне Србе, који живимо на овим просторима.
Као добар домаћин, господин Љубиша Бабић је, са својом породицом, приредио и богату трпезу љубави па се ово саборовање продужило у парохијском дому поред храма, уз пријатне разговоре, дружење, песму, све у славу Божију и Његовог угодника Светог Јована Крститеља.
За идућу годину, за домаћина славе, пријавио се Хаџи Драган Видић који живи у Београду а родом је из Џурова. Речи које је чуо подстакле су га да и он, са својом породицом, да допринос останку и опстанку на овим просторима. То ће бити први корак а будућност ће показати како даље на најбољи начин помоћи.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: