Биоскопска сала прибојског Дома културе, у среду 2. фебруара 2022. године, била је мала да прими све заинтересоване гледаоце који су желели да погледају пројекцију филма Божији човек, који се однедавно нашао на биоскопским платнима широм Србије, а који сведочи о духовном животу и страдању Светог Нектарија Егинског Чудотворца.
Пројекцији филма присуствовао је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије, свештеници прибојског намесништва, представници општинске локалне самоуправе и многи други.
Грчки биографско – драмски филм на енглеском језику, дело је Јелене Поповић, српске редитељке. Тема филма јесте живот Светог Нектарија Егинског, прогоњеног за живота и прослављеног и признатог тек након смрти. Филм о страдању овог великог духовног оца постигао је велики успех, пре свега у биоскопима у Грчкој и Русији. Светска премијера филма одржана је 25. априла прошле године, на Међународном филмском фестивалу у Москви, где је награђен од стране публике у главној категорији. У Србији се филм приказује од 14. октобра. Овај филм недовољно је промовисан у нашој земљи, иако носи снажну поруку и свакако је једно од остварења које вреди погледати.
Величина Светог Нектарија Егинског огледа се управо у његовом страдању, трпљењу и мучењу. Био је праведан изнад свега, али је ћутао, патио је али је правду препустио милостивом Богу. Прогнан за живота, али препознат и прослављен након смрти. То је некако и било својствено свим великим људима и светитељима. Свети Нектарије био је човек из народа и себе је видео као једног крајње обичног свештеника. Био је јако понизан и муке свог народа преузимао је на себе. Због свог великог духовног живота и несебичне љубави које је пружао свима, био је јако вољен међу народом. Нектарије је бринуо о сиромашнима, учио је људе да читају и пишу, својим примером инспирисао је младиће да прихвате свештенство и заволе свој позив, писао књиге и држао беседе које су народ приближавале вери и цркви.
Упркос бројним проблемима и искушењима на које је Свети Некарије наилазио, успео је да истраје у својој вери и часној намери. Основао је манастир на Егини, неплодном и пустом острву, који и данас представља светлост ходочасницима. И последњи тренуци на земљи искоришћени су за помоћ другима. Његово прво чудо десило се управо након уснућа, када је неко случајно ставио његове ствари на кревет болесника поред њега. Човек је био парализован и истог тренутка добио је исцељење.
Патријарх српски Порфирије о филму Божији човек истакао је: – Заиста је изванредан утисак на мене оставио филм Божији човек. У времену егоизма и мржње, оптерећеном нарцисоидношћу и у потпуној конфузији због површности, као и због одсуства критеријума филм Божији човек, о светом Нектарију је управо оно што нам је било потребно. Светитељи Божији због јединства са Христом постају беспочетни, али они немају ни краја, припадају свим временима и припадају свим људима. Светитељи Божији су универзални људи који надилазе и свој простор, своју породицу, своје време, па чак и своју Цркву помесну, по свом благодатном деловању, он нема непријатеље, јер је човек Христов. Што значи да сваки човек који се светитељима Божијим обраћа, а сведоци смо и многи од нас, управо људи који се обраћају Светом Нектарију, независно од тога одакле су и ко су, ако му се обраћају са поверењем сила Божија је увек целебна и увек помаже ономе ко се са вером и једноставношћу и отвореном срцу обраћа Светом Нектарију и другим светитељима Божијим. И то је оно што нам овај филм својом причом поручује и што га препоручује гледаоцима.