Пре осамнаест година, на данашњи дан, веронаука је као предмет поново уведена у школе. Патријарх Павле и премијер Зоран Ђиниђић су тада у београдској школи „Краљ Петар Први“ отворили први час веронауке.
Патријарх Павле је ученицима у београдској школи рекао пре 18 година да је узбуђен због ове новине у образовању.
„Драги ученици, ја сам узбуђен овога часа јер сам и ја био у клупи као и ви данас пре осамдесет и више година“, рекао је патријарх Павле.
Зоран Ђинђић је тада истакао да нико није присиљен да иде на веронауку: „Нико није присиљен да своју децу шаље на веронауку, али не треба присилити ни људе да одустану од те могућности“, наглашавао је Зоран Ђинђић.
Те године многима се није свидела идеја о вери, и то у школи. Првим часовима претходиле су седнице, расправе, нуђење оставки.
И док је Црква тврдила да веронаука доприноси моралној и духовној обнови друштва, противници су сматрали да се нису стекли услови за поновно слушање веронауке.
Упркос свему томе, ђаци су те 2001. године прве верске лекције слушали после 55 година.
Од поновног рођења до пунолетства верска настава у Србији прешла је дуг пут.
„Било је доста притисака да се верска настава укине као програм“, истакао је Стеван Јовановић, вероучитељ у Петој београдској гимназији.
„Оно што је често навођено као аргумент јесте да је то настава која индоктринира децу – ја одговорно тврдим да индоктринације нема. Ми се трудимо да деци понудимо одређено искуство које Црква има, и да их подстакнемо да сами о томе размисле”, рекао је Јовановић.
Нема уџбеника
Процењује се да о религији на часовима размишља више од пола милиона деце. Нов наставни план и програм имају, али не и уџбенике.
„Упорно и систематски радили смо на припреми нових уџбеника који су у повоју и који треба да се штампају и верујем да ће од септембра, ако не за све разреде основне и средње школе онда макар за неке одређене разреде први и пети разред основне школе и први разред средње школе, бити штампани“, рекао је протојереј ставрофор др Драгомир Сандо, председник Одбора за верску наставу и професор Богословског факултета.
Осим уџбеника, веронаука и око 2.000 вероучитеља имају још мука у Србији. Скоро стотину свршених теолога чека овај посао.
„А то је да се поправи и допуни статус вероучитеља, да нису сваке године на одређено време, да се верска настава обавезно оцењује, није најсрећније решење али се једино тако може подићи квалитет. Могу да кажем да је проценат верске наставе око 75 одсто по епархијама“, рекао је протојереј ставрофор др Драгомир Сандо.
Према његовом мишљењу, потребна је боља едукација самих наставника.
„Ми имамо искуство од 18 година у школи, радимо и, оно што је добро, факултет је пре четири године почео студенте, свршене студенте Богословског факултета да доводи код нас на праксу, тако да је њихова стартна позиција много боља него што је била наша пре 18 година“, истакао је вероучитељ Стеван Јовановић.
После 18 година теолози кажу: одлука да се вера врати у школе била је исправна. То доказује и број деце који најчешће уче о православљу, а право на верску наставу добило је седам традиционалних верских заједница и цркава.
Извор: rts.rs
Цео прилог можете погледати на званичној интернет страници РТС-а на адреси: