На дан када се Црква Христова у светлости Божића молитвено сећа првог страдалника за Христа, Светог првомученика и архиђакона Стефана, Преосвећени Епископ Атанасије је началствовао литургијским сабрањем у цркви Лазарици у Старом Прибоју.
Саслуживали су протојереји-ставрофори Драган Видаковић и Јово Андан, и протођакон Никола Перковић. Радост Божића умножена је и учешћем верника у Светој Тајни причешћа.
Честитајући трећи дан Божића, Владика је позвао сабране вернике на сагледавање дубине тајне живота која се открива у овоме дану, скрећући пажњу на неколико важних момената, нарочито битних за нас у овоме времену: – Кроз овај догађај открива нам се у чему је тајна зла које траје у свету и које не одустаје од себе самога. Зло има своју потпору у непокајаним грешницима који су највећа претња свету јер је непокајани грешник усмерен на активно чињење зла. Грешник, роб било коме греху, не остаје сам са собом, он није задовољан тиме што греши, што пролази кроз искуство греха, јер грех је такав по својој природи да не може да остави човека самога него он у себи има подстицај да и друге наводи на грех, и да самога човека грешника даље и даље држи у греху. Једини лек против греха јесте покајање, али да би се човек покајао треба да буде сила од човека, да буде херој јер је покајање распињање свога греха, распињање себе, покајање је подвиг. Оно подразумева концепт нове личности, изградњу новог човека. Теже га је изградити него једну зграду, једну палату. А који су Христови, распеше тело своје са страстима, каже Свети Апостол Павле. Да би се ти покајао има да узиђеш на Крст и не да те други разапну него ти сам себе, своје грехе, своје грешне навике које си волео и љубио, којима си одан, да их прикујеш на Крсту да оне умру.
– Али пошто су људи неспремни да то све учине, онда они чине оно што им је лакше, настављају у својим гресима, у своме грехољубљу, властољубљу, похлепама, то је много лакше него ли признати да си погрешио. Човек је сујетан, он жели да га хвалите, али ако он призна своје грехове, да је ишао лошим путем и да се тог пута одриче, он се боји биће презрен. Каква варка, то ђаво намеће такво мишљење. Ево видите, то се чита из овог догађаја о којем смо слушали на овај свети дан. Они јеврејски прваци не би убили Светога архиђакона Стефана да пре тога нису учинили један други, већи грех. Убили су невинога Господа Христа, распели га на Крсту, послали га у смрт. Било је њима много лакше да продуже у чињењу греха него у својој сујети да признају да су учинили нешто лоше. Управо на то их је и упозоравао и подсећао Свети Стефан, да су учинили нешто што је вапијуће к Небу, да су починили грех. Ето видите шта се дешава када човек не призна да је погрешио, наставља даље у греху и убија сведоке његовог греха. Убише Стефана зато што је Стефан прво осећао да је то било погрешно убити Господа, беседио је Владика Атанасије.
Саборовање Епископа и верујућег народа настављено је за трпезом љубави.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: