Након скоро шест месеци немогућности преласка црногорске границе, због познатих мера Владе Републике Црне Горе, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице у Пљевљима у петак 28. августа 2020. године на празник Успенија Пресвете Богородице – Велику Госпојину. Саслуживали су архијерејски намесник пљеваљски протојереј-ставрофор Саша Јањић, пароси пљеваљски протојереји-ставрофори Боривоје Пантић и Огњен Перковић, настојатељ Светотројичке обитељи пљеваљске протосинђел Владислав и ђакон Иван Савић.
Видно узбуђен због поновног сусрета са љубљеном му паством Епископ Атанасије је своје обраћање почео речима: – Драги народе Божији, благодаримо Богу што нам је помогао, у својој доброти, мудрости и милости да се данас саберемо овде у Светотројичком храму манастира Свете Тројице у Пљевљима и да се обратимо Њему, да учествујемо у Божанској Литургији, да се причестимо Њиме, Богом нашим, Његовим животом, примајући Његово Тело и Крв, и певајући Њему и слушајући речи Његове читане данас из Јеванђеља. Благодаримо Му што је прихватио и нас и увек нас код себе држи и не дозвољава да нас ико од Њега одвоји.
– У томе се показује милост Божија што нас слабе увек подиже и води и руководи, и додаје тамо где фали и мудрости и снаге и љубави. Оспособљава нас да можемо волети, и Њега и пут правде и своје ближње, све што је добро, све што је од Њега, све што је ка Животу.
– Човек је онолико жив духом, и приправан кроз то за Живот вечни, колико је способан да се за добро опредељује и колико је способан да Бога воли. То је разлог и моје бескрајне радости јер, гледајући вас, драга браћо и сестре, ја видим да сте живи. Видим да правим путем ходите, који сте показивали увек, и онда када су неки насртали да тај пут затрпају, помраче, да вас одврате од тог пута, нису успевали. Тај пут је као пртина на снегу, увек опстајао, остајао, и знало се да се тим путем пролази, да тај пут води у Живот. Ви сте задржали исту ону животност и снагу коју сте исповедали када сте почели да се борите за очување оног што је свето и честито на овом нашем простору, и што сте изражавали оним молитвеним, духовним ускликом: Не дамо светиње!
– Најважније је сачувати стремљење, кроз време, кроз векове. Не само једну светињу, не само манастир Свету Тројицу, Дубочицу и друге светиње. То су бескрајно вредне светиње, али ипак појединачни изрази светиње, светости, светиња настала у једном времену. И тачно је да је у ту светињу временом, вековима, још и додавано, у њу улагано. Али много шире је држати стремљење кроз време и вечност онако како смо упућени, поучени, од Господа нашега, Његових апостола и свих Светих, Светих из рода нашега који су овде Цркву утемељили и овековечили. Јер, кроз то стремљење је наш народ Божији био способан у сваком времену и у свима условима да ствара нове светиње, нагласио је Епископ Атанасије, а тиме и охрабрио све присутне да истрају на путу светости.
На крају Божанске службе Епископ Атанасије је одликовао Мају Чабаркапу и Предрага Цвијовића из Пљеваља, Срђана Пивљанина из Великих Крћа и Војислава Зиндовића из Глибаћа, због исказане посебне смелости и верности Цркви у протеклом времену искушења високим одликовањем Епархије милешевске Орденом Белог Анђела Другог реда. То су појединци који су својим делима исказали своје лично али и свих својих суграђана, стремљење ка правди и истини, стремљење ка Господу и Царству Небеском.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: