У Недељу о блудном сину, 3. марта 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве. Саслуживали су настојатељ манастира Светог Николаја у Прибојској Бањи игуман Петар, протојереј-ставрофор Никола Перковић и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње са игуманијом Аквилином одговарале су на прозбе и јектеније.
Након заамвоне молитве Преосвећени је служио помен блаженопочившем Епископу Атанасију (Јевтићу), поводом годишњице упокојења.
Поучавајући сабрани верни народ Епископ Атанасије је у пастирској беседи подсетио на речи прочитане из Светог Писма, рекавши: – Овај тренутак захтева молитву ширу, дужу, јачу, дубљу, овај тренутак захтева искрено Богу обраћање. Овај тренутак захтева више приче, више мудрости, више памети. Јер, оно што се збило јесте Света Литургија, заједничење са Господом Христом и Оцем Његовим, Оцем нашим Небеским и Духом Светим, и са свима Светима.
– Свети Оци су подсећали да онај ко жели да живи мора да се причешћује Животом, да учествује у Животу. А Живот је Бог наш! Њиме се причешћујемо и на основу тога живимо и трајемо. Причешћујемо се не само Телом и Крвљу Његовом, у Светој Евхаристији, него се причешћујемо и Речју Његовом, мудрошћу Његовом. И на основу тога што се причешћујемо Његовом Речју успевамо да се снађемо у овоме животу, у контексту овога живота, успевамо да одолевамо лукавоме, да га побеђујемо, да избегнемо његове замке.
– У данас прочитаном одељку из Јеванђеља није реч о појединачном одступању од Бога него је реч о целоме свету. Господ нам је причао, у Својој љубави, како се Отац Небески односи према нама, и шта Он жели од нас. Он жели да ми будемо Његова деца, да се тако осећамо, да Њега прихватамо за Оца Небескога који је препун љубави, која се описати не може људским речником.
Владика је укратко подсетио на речи прочитане из Светог Писма, па потом наставио: – Господ је ову причу рекао не би ли, то што Он говори, гануло срце свакога од нас, али, данашња трагедија превазилази свако лично описивање, појединачно, индивидуално, данас је цео свет, цела планета, блудни син, одметнути син, одметнута творевина.
– Ма колико ми били неразумни и заборавни према доброти Оца нашега Небескога, Његова доброта никад не престаје. Ни Његова љубав, ни Његово памћење, и Његово праћење куда се ми неразумни крећемо. Он се није повукао из наших збивања, из наше историје, из наше стварности. О свему томе говори ово што смо данас слушали из Јеванђеља. Љубав и пажња Оца Небеског не престају.
– Данас је дан благодарности, и ми Богу благодаримо на Његовој Небеској Храни, али проширујемо ту благодарност и на оне који су нас томе учили и на то подстицали. У благодарности се сећамо наших учитеља који су, угледајући се на Оца Небескога, трудили се око нас упућујући нас на прави пут. Наша Црква нас учи да се у благодарности сећамо оних који су нам показивали пут спасења.
– Благодаримо Богу што је диван у Светима Својима што је присутан у Светима Својима, што изражава Своју мудрост и доброту у Светима Својима и што наставља да нам даје шансу живота и опстанка, кроз то водитељство Светима Својима, које Он шаље, нагласио је Епископ Атанасије.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: