У шесту недељу по Духовима, на празник Преподобног Сисоја Великог, 19. јула 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве. Саслуживали су архимандрит Леонтије и ђакон Иван Савић а за певницом је манастирско монашко сестринство одговарало на прозбе и јектеније.
Обраћајући се присутнима на крају Божанске службе Преосвећени је најпре протумачио речи из Светог Јеванђеља које су данас прочитане: – Чусмо данас читање из Светог Јеванђеља, и чусмо речи Христове: Нисам дошао да зовем праведнике него грешнике на покајање. Из овога се подсећамо на све што нам је потребно знати. Пре свега, да је Христос ту, да је дошао, да је са нама. У сваком времену Он нам је потребан. Потребан је Спаситељ. И у овом злом наиласку болести зване Корона људи се губе, живе у магли, траже пут, траже спасење. Осећају се као они чији је брод на морској пучини разбијен бурама и олујама, и плутају предмети од тога брода по води, а људи пливају и траже спасење и дохватају се оних ствари које су им најближе. У таквом стању изгубљености су многи данас.
– Сада се ми подсећамо, читајући Свето Јеванђеље, да је Спаситељ дошао, прави Спаситељ, и да је и даље међу нама. То је Господ наш Христос. Он рече да жели да имамо живот и да га имамо у изобиљу. Зато је и дошао. И читајући Свето Јеванђеље ми видимо како је Он поправљао живот, поправљао људско здравље, људске путеве. Учвршћивао кораке наше на истинском путу живота, крчио пут кроз живот, побеђивао сатану у свима делима и замкама његовим. И на крају, победио и саму смрт, васкрсавши из мртвих. И тим путем води нас, путем живота.
– Господ наш рече да је дошао да зове грешнике. Али не тек онако, него на покајање. Две су ствари ту присутне. Пре свега израз Његове љубави. Јер, Он нас види и дошао је ради нас да нас призове, дозове, јер Он је Спаситељ. Дошао је да нас упути на покајање, на потпуно обраћање Њему. Да се одвратимо од својих заблудних путева, да познамо себе као недовољне. Ми знамо да нам је потребан Спаситељ. Да је потребан неко да нас исцели, подигне, оснажи, допуни, доради, и да нас води у живот вечни. Ми се стално молимо за ту флексибилност духа, за то осећање потребе за узрастањем. А све се то изражава том речју покајање, истакао је Епископ Атанасије.
Беседу Епископа Атанасија можете послушати овде: